CENA POHLEPE ILI CENA IZBORA
Film Advokat u režiji Ridlija Skota i prema originalnom scenariju Kormaka Makartija, kriminalistička je drama koja priču o trgovini drogom koristi kao osnovu za mnogo šire promišljanje o pohlepi, moralnom posrnuću i posledicama pogrešnih odluka. U središtu je advokat, koga tumači Majkl Fasbender, čovek koji već poseduje novac, ugled i stabilan život, ali ipak odlučuje da se uključi u rizičan posao sa narkoticima. Upravo u toj odluci nalazi se osnovni idejni paradoks filma. Junak ne ulazi u kriminal zato što nema izbora, već zato što veruje da može da kontroliše posledice sopstvene ambicije. Strani kritičari posebno su isticali da film funkcioniše kao mračna moralna priča u kojoj se želja za brzim bogatstvom pretvara u put bez povratka.
Motiv pohlepe zato nije predstavljen samo kao želja za novcem, već kao unutrašnja slabost koja čoveka navodi da preceni sopstvenu moć. Advokat je pravnik, dakle čovek koji bi trebalo da razume sistem, pravila i posledice njihovog kršenja. Međutim, njegova profesionalna sposobnost ne pomaže mu kada poveruje da se kriminalni svet može posmatrati kao obična poslovna prilika. Njegov pokušaj da zaradi veliki novac postaje svojevrsni eksperiment sa moralom, ali film pokazuje da se određene granice ne mogu preći bez posledica. Jedan od stranih osvrta upravo je ukazao na ironiju toga što čovek čija je profesija da savetuje druge ne posluša upozorenja koja sam dobija.
SVET U KOME ZLO POSTAJE POSAO
Jedan od ključnih motiva filma jeste relativizacija dobra i zla. Advokat ne prikazuje kriminalni svet kao jednostavnu podelu između nevinih i krivih, već kao prostor u kojem gotovo svi likovi pokušavaju da opravdaju sopstveni interes. Novac, luksuz, seksualna moć i status postaju različiti oblici iste težnje. Želje da se poseduje više nego što je potrebno. U tom smislu, nasilje nije izolovana pojava, već krajnja posledica sveta u kojem su moralna ograničenja potisnuta pred ekonomskim interesom. Kritika je film opisivala kao izrazito mračnu moralnu priču, sa pogledom na svet u kojem odluke imaju nepopravljive posledice.
Posebno je značajan motiv privida kontrole. Advokat veruje da može da uđe u kriminalni posao, zaradi novac i zatim se vrati normalnom životu. Međutim, kriminalni sistem koji prihvata ne funkcioniše po pravilima koja poznaje. Kada posao krene po zlu, više nije moguće jednostavno izaći iz njega. Film tako gradi tragičnu ironiju: junak je na početku uveren da donosi racionalnu poslovnu odluku, dok se kasnije pokazuje da je zapravo izgubio mogućnost da upravlja sopstvenom sudbinom. Strani izvori posebno naglašavaju da je upravo odnos između izbora i posledica jedna od centralnih ideja Makartijevog scenarija.
KRIVICA, KAZNA I NEPOVRATNOST
U motivskom smislu, film se oslanja i na motive krivice, kazne i smrti. Nasilje koje sledi nije predstavljeno kao klasična filmska avantura u kojoj junak dobija priliku da se iskupljuje kroz poslednji obračun. Naprotiv, Advokat insistira na osećaju neizbežnosti. Kada se granica jednom pređe, kazna ne mora da bude formalna ili sudska. Ona može biti gubitak voljene osobe, sigurnosti, identiteta i predstave o sopstvenom životu. Zbog toga je završnica važna za razumevanje čitave priče: film odbija konvencionalno iskupljenje i ostavlja junaka suočenog sa posledicama sopstvenog izbora. BFI i Sight and Sound film povezuju sa izrazito pesimističkim i neumoljivim pogledom na ljudsku prirodu karakterističnim za Makartijevo stvaralaštvo.
Na kraju, Advokat se može posmatrati kao moderna moralna parabola o čoveku koji želi da dobije nagradu bez prihvatanja rizika koji ona nosi. Njegova najveća greška nije samo u tome što ulazi u kriminal, već u uverenju da se posledice mogu unapred izračunati i kontrolisati. Film zato govori o univerzalnom mehanizmu iskušenja: čovek vidi korist, potisne upozorenje i ubedi sebe da će upravo on uspeti tamo gde su drugi stradali. Makarti i Skot taj mehanizam pretvaraju u mračnu priču o tome kako pohlepa postepeno potkopava moralne granice, dok svet oko čoveka postaje sve nasilniji i bezličniji. U tom smislu, Advokat nije samo priča o kriminalu, već upozorenje o ceni odluke da se sopstveni moral podredi kratkoročnoj koristi.
