Kinematograf poznat po radu na ‘Dune’ i ‘The Batman’ otkriva tehničke izazove na setu, snimanje obavljeno u Londonu tokom 2026.
‘Project Hail Mary’, najnoviji filmski projekat zasnovan na istoimenom romanu Endija Weira, izdvaja se po jedinstvenom vizuelnom pristupu koji potpisuje kinematograf Greig Fraser. Poznat po svom radu na filmovima ‘The Batman’, ‘Dune’ i ‘Rogue One’, Fraser ističe da mu je ovaj naučnofantastični spektakl bio do sada najizazovniji zadatak. U režiji tima čija imena nisu zvanično objavljena, centralnu ulogu tumači Ryan Gosling kao Ryland Grace, nastavnik i bivši molekularni biolog regrutovan da spasi Zemlju od izumiranja.
Prateći roman Andya Weira, film odudara od klasičnih svemirskih estetika: umesto hladnih i desaturisanih tonova, Fraser koristi tople nijanse narandžaste kako bi stvorio atmosferu daleko od tipičnog prikaza svemira. Poseban izazov predstavljala je scena u kojoj Grace prolazi kroz tunel izrađen od ‘ksenonita’, materijala iz priče. Fraser objašnjava da je tunel dug oko 21 metar zahtevao specifična rešenja za simulaciju sunčevog svetla koje ga preseca.
Oslanjajući se na iskustva iz prethodnih projekata i inspiraciju snimcima podmornica u dubokom moru, gde je izvor svetlosti ograničen samo na opremu posade, Fraser je sa timom konstruisao kompleksan sistem rasvete koristeći starinske tungsten sijalice umesto LED osvetljenja. “Nismo mogli da obezbedimo dovoljan broj LED lampi; morali smo koristiti mnogo starih tungsten svetala i mapirati ih tako da možemo rotirati simulirani sunčev zrak kroz ceo tunel”, navodi Fraser.
Prepoznatljive višebojne bljeskove koji se pojavljuju tokom filma Fraser duguje specijalnom filteru pronađenom na internetu – tzv. rainbow filter – koji proizvodi spektralne pruge na istaknutim delovima slike, dajući filmu autentičan vizuelni potpis.
Kinematograf je takođe eksperimentisao sa formatima objektiva, odlučivši se za snimanje kamerom Alexa 65 sa vertikalnim “squeeze” efektom umesto horizontalnog. Ovo je omogućilo da bljeskovi svetlosti idu vertikalno preko kadra, što se savršeno uklopilo u estetiku filma.
Uska saradnja sa produkcionim dizajnerom Charliejem Woodom bila je ključna za balansiranje završne obrade unutrašnjosti tunela – dovoljno prozirna za prolazak svetlosti, ali ne toliko da izgleda plastično ili nerealno. Detaljna testiranja su bila neophodna kako bi se postigao pravi odnos između transparentnosti i teksture materijala.
Znajući da film ima IMAX distribuciju, Fraser navodi da su pažljivo razmatrali sve mogućnosti snimanja različitim formatima kamera. Kao vizuelne reference koristio je klasike iz sedamdesetih i osamdesetih godina poput ‘Solarisa’, ‘Alien’ i ‘2001: A Space Odyssey’, naglašavajući industrijski značaj ovakvog pristupa savremenoj naučnoj fantastici.
