Glavna uloga Viljuške prvobitno ponuđena Todoroviću, ali je ratne okolnosti 1994/95. promenile tok produkcije
Film ‘Lepa sela lepo gore’, jedno od najvažnijih ostvarenja savremene srpske kinematografije, upamćen je po upečatljivoj interpretaciji Milorada Mandića Mande u ulozi Viljuške. Ipak, industrijska pozadina otkriva manje poznat casting detalj: uloga je originalno bila namenjena Srđanu Todoroviću. On je, prema sopstvenom svedočenju, odbio angažman zbog tada aktuelnog rata u Bosni, izražavajući rezervu prema odlasku na snimanje u Višegrad dok su sukobi još trajali.
“Odbio sam ‘Lepa sela lepo gore’ zato što je još uvek trajao rat u Bosni. Trebao sam da igram Mandinu ulogu… Odbio sam jer je trajao rat i nije mi se išlo u Višegrad. To je bilo negde 2,3 meseca pre Dejtona, 94, 95. Još je to trajalo, pa zentao sam, nije mi bilo prijatno”, naveo je Todorović, ukazujući na kompleksne produkcijske izazove domaćih filmova tokom devedesetih.
Mandić je, preuzimajući lik Viljuške, doneo autentičnost kroz fizičku transformaciju i minimalizam u glumi, što je ostavilo snažan utisak na publiku i kritičare. Uloga, prvobitno napisana kao „ravna“, omogućila je širok dijapazon interpretacija, a Manda je izgradio nezaboravan karakter koristeći vlastitu kreativnost. Ova odluka kasting tima, proistekla iz nužnosti, pokazala se kao ključna za uspeh filma.
Industrijski gledano, produkcija ‘Lepa sela lepo gore’ odigravala se u vreme nestabilnih uslova i logističkih izazova, što je često prouzrokovalo promene u castingu i planovima snimanja. Odlazak glumaca na teren tokom ratnih godina bio je podložan ličnim i bezbednosnim procenama, što potvrđuje i Todorovićeva odluka.
Gotovo tri decenije kasnije, film ostaje relevantan i često emitovan na domaćim televizijama, a Mandina interpretacija Viljuške i dalje se smatra jednom od najautentičnijih ulogâ ratne drame. Ova casting anegdota dodatno osvetljava kako su vanfilmske okolnosti uticale na umetničke izbore i dugoročni uticaj pojedinih ostvarenja unutar industrije.
