Malo je umetnika sa prostora bivše Jugoslavije koji su uspeli da ostave tako snažan utisak na svetsku kulturnu scenu kao Olivera Katarina. Njena harizma, glas i glumačka energija šezdesetih godina prošlog veka otvorili su joj vrata najvećih evropskih pozornica, a o njenom talentu pisali su i najugledniji svetski mediji.
Pravi preokret u njenoj karijeri dogodio se 1967. godine, kada je u filmu „Skupljači perja“ reditelja Aleksandra Petrovića tumačila lik Lenče. Film je osvojio Veliku nagradu žirija na Kanskom festivalu, bio nominovan za Oskara za najbolji strani film i postao jedno od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije. Upravo nakon tog uspeha, Olivera Katarina postala je poznata i van granica tadašnje Jugoslavije.
https://www.youtube.com/watch?v=IrqPyZMVLzw
„Rođena je nova Ana Manjani“
Oduševljenje njenim nastupom nije krila ni međunarodna kritika. Američki The New York Times tada je objavio da je „rođena nova Ana Manjani“, poredeći Oliveru Katarinu sa legendarnom italijanskom glumicom, jednom od najvećih filmskih zvezda svog vremena. Istovremeno, francuska štampa pisala je da „Olivera Katarina nema na čemu da zavidi Brižit Bardo“, smatrajući da poseduje harizmu i lepotu ravnu najvećoj francuskoj filmskoj ikoni.
Takva priznanja bila su izuzetno retka za umetnike sa ovih prostora i predstavljala su potvrdu da je njen talenat prepoznat daleko izvan granica Jugoslavije.
Od Kana do Olimpije
Velika medijska pažnja dovela je do još jednog značajnog uspeha. Bruno Kokatriks, legendarni direktor čuvene pariske dvorane Olympia, doputovao je u Beograd kako bi upoznao Oliveru Katarinu i ponudio joj nastup. Ubrzo je potpisala ugovor, a potom održala čak 72 uzastopna koncerta u Olimpiji, što je i danas jedan od najimpresivnijih podataka u njenoj međunarodnoj karijeri.
Njene koncerte posećivale su brojne svetske zvezde, a francuski šansonjer Žilber Beko nazvao ju je „najboljim ambasadorom Jugoslavije“, dok se za Salvadora Dalija godinama prepričava da je posle jednog njenog nastupa kleknuo pred njom, očaran njenim glasom i pojavom.
Jedna od najvećih međunarodnih karijera sa ovih prostora
Iako je u domaćoj javnosti najčešće pamte po filmu „Skupljači perja“ i pesmi „Đelem, đelem“, Olivera Katarina je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina bila jedno od najprepoznatljivijih umetničkih imena iz Jugoslavije u svetu.
Reči američkog The New York Timesa i francuske štampe ostale su jedno od najupečatljivijih priznanja njenoj karijeri – potvrda da je umetnica iz Beograda uspela da stane rame uz rame sa najvećim evropskim filmskim ikonama svog vremena.
