GRAD U KOJEM PREDRASUDA POSTAJE ZAKON
Film U vrelini noći reditelja Normana Džuisona naizgled je kriminalistička drama o istrazi ubistva u malom gradu američkog Juga. Međutim, iza detektivske priče krije se mnogo širi prikaz društva opterećenog rasizmom. Virgil Tibs, crni policijski detektiv iz Filadelfije, slučajno se zatiče u Sparti u Misisipiju, gde odmah postaje osumnjičeni samo zbog boje kože. Kada lokalna policija shvati da je on zapravo iskusan detektiv, njegov položaj se ne menja suštinski. Od čoveka koga smatraju uljezom postaje čovek čiju stručnost moraju da prihvate, ali bez odricanja od sopstvenih predrasuda.
Upravo zbog toga Sparta funkcioniše kao svojevrsni model društva u kojem su institucije formalno zasnovane na zakonu. U praksi oblikuju rasna hijerarhija i kolektivna sumnja. Istraga tako postaje više od potrage za ubicom: ona razotkriva način na koji predrasuda utiče na samu definiciju krivice, autoriteta i pravde. Britanski filmski institut ističe da film kroz sukob Tibsa i lokalnog šefa policije prikazuje šire probleme američkih rasnih odnosa. Atmosfera malog grada oblikovana je kao prostor u kojem rasna netrpeljivost gotovo neprimetno prožima svakodnevni život.
AUTORITET PROTIV PREDRASUDE
Jedan od ključnih motiva filma jeste sukob između profesionalnog autoriteta i društvenog identiteta. Tibs je obrazovan, sposoban i samouveren policajac, ali njegovi protivnici njegovu stručnost ne mogu da odvoje od činjenice da je crnac. Time film pokazuje paradoks rasističkog sistema. Čak i kada pojedinac poseduje sve osobine koje bi trebalo da mu obezbede poštovanje, njegova društvena kategorija postaje važnija od njegovih ličnih kvaliteta. K. Ostin Kolins u analizi za Criterion Collection upravo u toj napetosti vidi jednu od centralnih ideja filma Tibs. On raspolaže profesionalnim autoritetom koji je u stalnom sukobu sa predstavom belog juga o tome ko uopšte sme da bude autoritet.
Zato je odnos Tibsa i policijskog šefa Bila Gilespija mnogo složeniji od klasičnog sukoba dobra i zla. Gilespi nije samo pojedinac koji mora da promeni mišljenje. On je predstavnik sistema u kojem su predrasude postale deo svakodnevnog funkcionisanja institucija. Njihova saradnja nastaje iz nužde, ali postepeno dovodi u pitanje njihove unapred formirane predstave jedan o drugom. Film pritom ne ukida konflikt jednostavnim pomirenjem. Film pokazuje koliko je teško uspostaviti međusobno poštovanje tamo gde je društvena nejednakost dugo predstavljana kao prirodni poredak.
DOSTOJANSTVO KAO OBLIK OTPORA
Tibsov najvažniji oblik otpora nije fizička sila, već insistiranje na sopstvenom dostojanstvu. Njegovo čuveno insistiranje da ga oslovljavaju kao „gospodina Tibsa“ postaje simbol odbijanja da prihvati identitet koji mu nameće rasistička sredina. Slično funkcioniše i scena u kojoj nakon šamara belog plantažera uzvraća udarac. To je trenutak koji je BFI izdvojio kao jednu od upečatljivih scena crnog otpora na filmu. U svetu u kojem se od crnog čoveka očekuje pokornost, Tibsovo odbijanje da se povinuje postaje politički čin.
Ipak, U vrelini noći nije radikalan film u smislu potpunog rušenja društvenog sistema. Njegova ideja počiva pre na mogućnosti da se predrasuda počne urušavati kroz susret sa drugim čovekom, njegovim znanjem i moralnim integritetom. Upravo je u tome istovremeno njegova snaga i ograničenje: film je nastao u atmosferi pokreta za građanska prava i predstavljao je snažan antirasistički stav svog vremena, ali savremene analize upozoravaju da njegovo rešenje ostaje vezano za ideju pomirenja. Uprkos tome, pet osvojenih Oskara, uključujući nagradu za najbolji film, potvrđuju njegov značaj u istoriji američkog mejnstrim filma.
