OBRAČUNI, SUKOBI I BEKSTVA
Antonio Banderas u filmu Desperado igra misterioznog marijačija koji sa gitarom na leđima i prošlošću ispunjenom tragedijom stiže u meksički pogranični svet kriminala. Film je 1995. godine režirao Robert Rodrigez. Rodrigez je njime nastavio priču započetu svojim nezavisnim hitom El Mariachi. Za razliku od prvog filma, koji je snimljen uz izuzetno skroman budžet, Desperado je dobio znatno veća sredstva. Kao i ambiciozniju produkciju, ali je zadržao prepoznatljivu energiju svog autora.
U središtu priče nalazi se čovek koji je izgubio voljenu ženu i sada kreće u potragu za osvetom. Njegova meta je Bučo, moćni kriminalac koga tumači Žoakim de Almeida. Na putu pomažu prodavačica knjiga Karolina, koju igra Salma Hajek. Kao i neobični saputnik Bušemi, u izvedbi Stiva Bušemija. Radnja se brzo pretvara u niz obračuna, bekstava i sukoba. Međutim, upravo način na koji su oni snimljeni daje filmu njegov specifičan karakter.
RODRIGEZOV STIL NA VELIKOM PLATNU
Desperado je film koji svoju priču često podređuje pokretu, ritmu i vizuelnom spektaklu. Kamera, montaža i koreografija akcije stvaraju svet u kojem gitara nije samo muzički instrument već i deo arsenala glavnog junaka. Robert Rodrigez istovremeno koristi motive vesterna, kriminalističkog filma i meksičke popularne kulture, zbog čega je ostvarenje dobilo atmosferu modernog „spaghetti vesterna“. Kritičar Rodžer Ibert posebno je isticao rediteljev osećaj za vizuelnu kompoziciju, atmosferu i iznenadne eksplozije nasilja.
Veliki deo privlačnosti filma počiva upravo na Antoniju Banderasu, koji je liku marijačija dao spoj opasnosti, melanholije i harizme. Njegov junak nije klasični akcioni heroj. On je čovek obeležen gubitkom, a njegova potraga za osvetom postaje pokretač gotovo čitavog filma. Banderas je pritom dobio priliku da pokaže i muzičku stranu lika, posebno kroz pesmu Cancion del Mariachi, koju izvodi zajedno sa grupom Los Lobos.
MUZIKA KOJA JE POSTALA DEO IDENTITETA FILMA
Muzika je jedan od najvažnijih elemenata Desperada. Za nju je zaslužan sastav Los Lobos, a soundtrack dodatno obogaćuju izvođači poput Karlos Santane, grupe Dire Straits, Linka Vreja i sastava Tito & Tarantula. Spoj latino ritmova, roka i zvuka koji podseća na vestern savršeno prati vizuelni stil filma. „Canción del Mariachi“, sa Banderasom kao izvođačem, postala je jedna od najprepoznatljivijih muzičkih asocijacija na film.
Danas Desperado ostaje jedno od ostvarenja koje su obeležila karijeru Antonija Banderasa i učvrstila reputaciju Roberta Rodrigeza kao reditelja sposobnog da spoji sirovu akciju, crni humor, muziku i izrazito stilizovanu fotografiju. Film možda ne pokušava da bude klasična drama o osveti, već pre svega energična filmska vožnja kroz svet u kojem pravila vesterna dobijaju latinoamerički temperament. Upravo zbog toga, gotovo tri decenije nakon premijere, Desperado i dalje funkcioniše kao prepoznatljiv primer akcionog filma devedesetih i ostvarenje koje je od Banderasovog marijačija napravilo jednu od upečatljivijih figura tog perioda.
