MAMAC MATERIJALNE SIGURNOSTI
Film Firma (The Firm, 1993), u režiji Sidnija Polaka (Sydney Pollack), na prvi pogled funkcioniše kao klasičan pravnički triler, ali njegova idejno-motivska osnova mnogo više počiva na pitanju moralnog kompromisa nego na samoj kriminalističkoj enigmi. Glavni junak, mladi advokat Mič Mekdir (Mitch McDeere), briljantni diplomac Harvarda, dobija ponudu male, prestižne kancelarije Bendini, Lambert & Locke u Memfisu koja mu nudi visoku platu, kuću, automobil i povoljan kredit. Njegov izbor nije samo profesionalna odluka već i izraz želje da zauvek pobegne od siromaštva iz kojeg je potekao.
Upravo u tome leži jedna od ključnih ideja filma: čovek najlakše postaje zarobljenik onda kada mu se sloboda ponudi u obliku materijalne sigurnosti. Firma se ne predstavlja kao represivna institucija, već kao idealna zajednica koja svoje zaposlene obasipa privilegijama i insistira na lojalnosti. Međutim, iza tog privida porodične atmosfere krije se sistem u kojem poslodavac postepeno preuzima kontrolu nad privatnim i profesionalnim životom svojih ljudi. Kritičari su u filmu prepoznali upravo satiru kulture pohlepe i lažne sigurnosti karakteristične za poslovni svet kasnih osamdesetih i početka devedesetih.
KADA ZAKON POSTANE ALAT ZA ZLO
Moralni paradoks Firme dodatno se razvija kroz odnos između prava i kriminala. Mič otkriva da kancelarija nije ono za šta se predstavlja: njeni advokati pomažu klijentima u prikrivanju novca i drugim nezakonitim poslovima, dok su veze sa organizovanim kriminalom mnogo dublje nego što je mogao da pretpostavi. Tako institucija koja bi trebalo da štiti zakon postaje njegov sofisticirani mehanizam zaobilaženja. Averi Tolar (Avery Tolar), Mičev mentor, predstavlja posebno važnu figuru tog moralnog sistema jer mladom advokatu pokazuje kako se granica između profesionalne veštine i etičkog prestupa može namerno pomerati.
Zato je centralni sukob filma zapravo sukob između profesionalnog uspeha i moralnog integriteta. Mič je u početku spreman da prihvati privilegije ne postavljajući previše pitanja, ali saznanje o pravoj prirodi firme tera ga da preispita cenu koju je spreman da plati za karijeru. Njegov problem nije jednostavno kako da pobegne od kriminalaca, već kako da izađe iz sistema koji ga je učinio zavisnim od njega. U tom smislu, zakon u filmu više nije čvrsta granica između dobra i zla, već prostor u kojem se moralne odluke neprestano testiraju.
SLOBODA KAO MORALNI IZBOR
Posebnu težinu ima motiv kontrole. Firma svojim zaposlenima ne kupuje samo rad, već i lojalnost, privatnost i ćutanje. Zbog toga se njen uticaj širi daleko izvan kancelarije: kuća, automobil, posao, društveni status i finansijska sigurnost postaju elementi istog mehanizma. Čak i brak i porodični život ulaze u sistem nadzora, čime film sugeriše da korporativna moć postaje najopasnija onda kada više ne mora otvoreno da primenjuje silu, već pojedincu učini zavisnost poželjnom.
U završnoj idejnoj ravni, Firma zato prerasta okvire trilera o advokatu koji je otkrio kriminalnu organizaciju. Mič Mekdir mora da povrati pravo na sopstveni život, ali i da ponovo uspostavi granicu između onoga što je legalno i onoga što je ispravno. Promena njegovog odnosa prema novcu, karijeri i instituciji kojoj je verovao predstavlja suštinski unutrašnji luk priče. Film Sidnija Polaka tako postavlja pitanje koje ostaje aktuelno i izvan sveta advokature: koliko čovek može da dobije od sistema pre nego što shvati da je cena tih privilegija zapravo odricanje od sopstvene slobode.
