LJUBAV U GRADU KOJI NIKADA NE SPAVA
Jesen u Njujorku donosi romantičnu dramu o ljubavi koja nastaje između dvoje ljudi iz potpuno različitih životnih svetova. Režiju potpisuje Džoan Čen, dok je scenario napisao Alison Bernet. U središtu priče nalazi se Vil Kin, uspešni njujorški ugostitelj i nepopravljivi zavodnik. Njega tumači Ričard Gir, čovek naviknut na kratke i neobavezne veze. Njegov pogled na ljubav počinje da se menja kada upozna Šarlot Filding. Dvadeset jednogodišnju devojku koju igra Vinona Rajder.
Susret Vila i Šarlot u početku izgleda kao još jedna prolazna romansa, ali njihova veza ubrzo dobija mnogo ozbiljniji ton. Šarlot je mlada, radoznala i željna da iskusi život. Vil iza sebe ima godine iskustva i reputaciju čoveka koji izbegava emotivnu vezanost. Njihova razlika u godinama postaje jedna od važnih tačaka filma. Međutim, priča se ne zadržava samo na romantičnom odnosu kroz njihovo približavanje Vil počinje da preispituje sopstvene izbore i način života.
KADA ROMANSA POSTANE PRIČA O PROLAZNOSTI
Kako se njihov odnos razvija, film postepeno napušta klasičnu romantičnu komediju i ulazi u mnogo ozbiljniju emotivnu zonu. Šarlot krije zdravstveni problem koji menja perspektivu njihove veze i pretvara ljubavnu priču u priču o prolaznosti, strahu i potrebi da se dragoceno vreme provede sa osobom koja nam je važna. Zbog toga se Vil suočava sa situacijom koju više ne može da reši šarmom, novcem ili bekstvom od obaveza. AFI film svrstava u romantične komedije, uz napomenu da pripada i medicinskom podžanru.
U sporednim ulogama pojavljuju se Entoni Lapalja kao Džon, Ejn Strič kao Doli i Vera Farmiga kao Liza, dok je muziku komponovao Gabrijel Jared. Film je premijerno prikazan 11. avgusta 2000. godine u Los Anđelesu i Njujorku, a trajanje mu je 104 minuta. Produkciju su potpisali Ejmi Robinson, Geri Lučesi i Tom Rozenberg, dok je direktor fotografije bio Čangvej Gu.
FILM KOJI JE PODELIO KRITIKU
Jesen u Njujorku danas je zanimljiv i zbog razlike između njegovog emotivnog pristupa i reakcija kritike. Rotten Tomatoes beleži da je film kod kritičara ostvario 20 odsto pozitivnih ocena, dok je publika bila nešto blaža, sa 53 odsto. Kritičari su mu najčešće zamerali oslanjanje na romantične klišee, melodramatičnost i nedovoljno uverljivu hemiju između glavnih glumaca.
Ipak, upravo ono što je kritičarima predstavljalo slabost može objasniti zbog čega je film ostao zapamćen među ljubiteljima romantičnih drama. Jesenji Njujork, priča o neočekivanoj ljubavi i suočavanje sa činjenicom da neke veze ne možemo zadržati zauvek stvaraju atmosferu klasične filmske melodrame. Jesen u Njujorku tako ostaje priča o čoveku koji je godinama bežao od ozbiljnih emocija, a onda upoznao osobu zbog koje je prvi put poželeo da promeni sopstveni život.
