RONIN KAO METAFORA ČOVEKA BEZ GOSPODARA
Film Ronin iz 1998. godine, u režiji Džona Frankenhajmera, na površini funkcioniše kao triler o grupi profesionalaca angažovanih da pronađu misteriozni kofer. Njegovo idejno središte nalazi se u samom naslovu. Pojam „ronin“ odnosi se na samuraja koji je ostao bez gospodara. Frankenhajmer tu istorijsku predstavu prenosi u savremeni svet bivših obaveštajaca i plaćenika koji više ne služe državi, ideologiji ili određenoj misiji. Oni rade za onoga ko ih plati. Robert De Niro, Žan Reno, Stelan Skarsgard i ostali članovi ekipe tako postaju svojevrsni moderni ratnici bez gospodara. Ljudi čije su profesionalne veštine ostale, dok je nestao sistem vrednosti koji im je nekada davao smisao.
Upravo zbog toga Ronin može da se posmatra i kao film o svetu nakon Hladnog rata. Njegovi junaci deluju kao ostaci jednog poretka u kojem su postojali jasni neprijatelji, službe, države i ciljevi. Sada se kreću kroz sivu zonu privatnih interesa i promenljivih savezništava. Oni više nisu vojnici koji izvršavaju naređenja u ime neke veće ideje, već profesionalci koji svoje znanje pretvaraju u robu. Time se otvara pitanje šta ostaje čoveku kada izgubi instituciju kojoj je pripadao. Novac, profesionalni ponos, lični kodeks ili samo instinkt za preživljavanje.
POVERENJE, IZDAJA I LIČNI KODEKS
Jedan od ključnih motiva filma jeste nepoverenje. Grupa okupljena oko Deirdre ne zna dovoljno jedni o drugima, a gotovo svaka informacija može biti laž ili poluistina. Misteriozni kofer dodatno pojačava tu atmosferu jer njegov sadržaj ostaje nepoznat. Predmet za kojim svi tragaju postaje manje važan od pitanja ko će koga izdati. Ronin tako koristi klasični motiv potrage za dragocenim predmetom da bi ispitivao granice lojalnosti. Kada nema zajedničke ideologije, na čemu uopšte može da počiva poverenje među ljudima?
Posebnu težinu toj temi daje odnos Sema i Vensana. Njihovo partnerstvo postepeno izdvaja ličnu lojalnost iz sveta u kojem je sve podređeno poslu i novcu. Film time pravi razliku između formalne odanosti, koja postoji dok traje ugovor, i moralne obaveze koja nastaje između ljudi. Legenda o četrdeset sedam ronina, koju u filmu pripoveda Žan-Pjer, upravo otvara pitanje da li čovek mora da služi nečemu što je veće od njega samog. U tom kontrastu između samurajskog kodeksa i savremenog plaćeničkog sveta nalazi se jedna od najvažnijih idejnih osa filma.
KOFER KAO SIMBOL PRAZNINE I POTRAGE ZA SMISLOM
Misteriozni kofer predstavlja jedan od najzanimljivijih motiva Ronina, upravo zato što film dugo odbija da objasni njegov sadržaj. On funkcioniše kao svojevrsni Makgafin. Predmet koji pokreće radnju, ali čija konkretna vrednost postaje manje važna od načina na koji likovi zbog njega postupaju. Što manje znaju o onome za čim tragaju, to više otkrivaju jedni o drugima. Kofer zato može da se posmatra i kao simbol praznine, Svi su spremni da rizikuju život zbog nečega što gotovo niko od njih zapravo ne razume.
U tom smislu, brojne jurnjave i pucnjave nisu samo akcioni ukras. One predstavljaju produžetak sveta u kojem ljudi stalno beže, jure i menjaju strane, a gotovo nikada ne znaju kome mogu da veruju. Frankenhajmer je posebno insistirao na realističnom izvođenju automobilskih potera, zbog čega one imaju fizičku, gotovo dokumentarnu neposrednost. Ali iza te spektakularnosti ostaje jednostavna idejna slika: Ronin prikazuje ljude koji su izgubili svoj „dom“ u širem moralnom i političkom smislu, pa pokušavaju da pronađu neku vrstu reda u svetu kojim vladaju interes, tajna i izdaja.
Na kraju, Ronin ostaje film o profesionalcima koji savršeno znaju kako da izvrše zadatak, ali sve teže pronalaze odgovor na pitanje zašto ga izvršavaju. Njegovi junaci imaju veštine, iskustvo i sopstvene kodekse, ali nemaju gospodara koji bi njihovim postupcima dao viši smisao. Zato naslov nije samo oznaka za grupu plaćenika već centralna metafora čitavog filma. Savremeni čovek može biti slobodan od autoriteta, a da istovremeno ostane zarobljen u sopstvenoj praznini. U tom spoju akcije, paranoje, lojalnosti i moralne neizvesnosti, Ronin postaje priča o svetu u kojem je najteže pronaći nešto čemu čovek zaista može da bude veran.
