URBANA DRAMA O DVOJE ZALJUBLJENIH
Film Opet pakujemo majmune rediteljke Marija Perović otvara pitanje koje je jednako aktuelno danas kao i u trenutku kada je snimljen. Može li ljubav opstati kada svakodnevicu određuju finansijska nesigurnost, podstanarski život i stalni osećaj privremenosti. Ova urbana drama prati mladi par, Nebojšu i Jelenu, koji pokušavaju da pronađu mir i sačuvaju bliskost. Za to vreme se sele iz stana u stan, noseći sa sobom ne samo kofere već i teret sopstvenih razočaranja.
Nebojša, prezaposleni novinar, i Jelena, studentkinja književnosti, veruju da će novi početak u iznajmljenom potkrovlju rešiti njihove probleme. Međutim, umesto privatnosti dobijaju još jedan prostor u kojem im drugi određuju ritam života. Porodica kod koje iznajmljuju stan neprestano ulazi u njihov intimni svet. Svakodnevni sukobi, manjak prostora i novca dodatno produbljuju jaz među njima. Film upravo kroz te male, obične situacije pokazuje koliko siromaštvo i nesigurnost mogu da uruše odnos dvoje ljudi.
BEZ VELIKIH MELODRAMSKIH OBRTA
Posebna vrednost filma nalazi se u tome što nema velikih melodramskih obrta. Drama se razvija kroz tišinu, umor i osećaj da ljubav polako nestaje pod pritiskom svakodnevice. Kritičari su isticali da je ovo jedan od prvih regionalnih filmova koji se udaljio od dominantnih priča o ruralnom životu i ratnim temama. Film se fokusirao na urbanu egzistenciju mladih ljudi koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu. Upravo zbog toga mnogi su u likovima Jelene i Nebojše prepoznali stvarne probleme generacije koja je odrastala u vremenu ekonomske nestabilnosti.
Naslov filma simbolično govori o stalnom pakovanju života iz početka. Figurice majmuna koje junaci prenose iz jednog prostora u drugi postaju metafora doma koji pokušavaju da sačuvaju. I svih sitnica koje čoveku daju osećaj pripadnosti. Sama rediteljka objasnila je da film govori o “pravu na intimnost”. Odnosno o potrebi da ljudi imaju makar mali prostor u kojem mogu da vole i žive bez stalnog mešanja drugih.
Iako nema klasičan holivudski srećan kraj, film ostavlja utisak da ljubav ipak može da opstane samo ukoliko partneri pronađu razumevanje jedno za drugo. Nemaština u ovom ostvarenju nije predstavljena samo kao nedostatak novca, već kao stanje koje polako oduzima vreme, mir i strpljenje. Upravo zato pitanje iz filma ostaje snažno pitanje: da li je ljubav dovoljna kada čovek svakodnevno vodi borbu za osnovnu sigurnost i dostojanstvo.
Film Opet pakujemo majmune ostao je upamćen i po zapaženim glumačkim ostvarenjima Jelene Đokić i Andrije Miloševića. Na festivalima osvojio više nagrada za režiju i glumu. Međutim, njegova najveća vrednost nije u priznanjima, već u tome što i dve decenije kasnije podseća da su ljubav, privatnost i osećaj doma često najveći luksuz u vremenima krize.
