Reditelj je u emisiji RTS-a govorio o identitetu, istorijskom kontinuitetu i evropskom priznanju serije
Đorđe Kadijević, jedan od najuticajnijih reditelja srpske i jugoslovenske kinematografije, ostavio je neizbrisiv trag kroz autentičan umetnički izraz i tematsku doslednost. Njegov opus, uključujući kultnu ‘Leptiricu’ i seriju ‘Vuk Karadžić’, obeležio je ne samo domaću televiziju, već i širi evropski prostor. U intervjuu za ‘Oko magazin’ na RTS-u, Kadijević je otvoreno govorio o ličnom identitetu, istorijskim korenima i svom odnosu prema vremenu, naglašavajući da je istorija za njega živa materija kroz koju svaki umetnik mora da pliva.
Serija ‘Vuk Karadžić’, koju je Kadijević realizovao uz višegodišnje napore, predstavljena je kao televizijska freska namenjena ne samo prikazu domaće istorije, već i povezivanju sa evropskim kulturnim nasleđem. Kroz pojavljivanje likova poput Getea, Meternika i braće Grim, Kadijević je istakao evropsku dimenziju srpske prošlosti. Uprkos sumnjama kolega i izazovima produkcije, serija je osvojila Grand Prix Europe, što je režiser istakao kao ličnu satisfakciju. Posebno je naglasio paradoks retke reprize ovako nagrađivanog projekta, za razliku od drugih popularnih serija koje se često emituju.
Kadijevićev odnos prema ‘crnom talasu’ i ratnim temama u jugoslovenskoj kinematografiji bio je kritički intoniran prema propagandnim narativima. Kao jedan od autora koji su se suprotstavljali idiličnim prikazima rata, ostao je upamćen po insistiranju na istini i realnosti istorijskih procesa. Njegov umetnički i lični identitet, obeležen crnogorskim poreklom i prezimenom koje ga je pratilo kroz život, bio je neraskidivo vezan za potragu za autentičnošću i dubokim razumevanjem istorijskih lomova.
Industrijska relevantnost Kadijevićevog rada ogleda se u načinu na koji je domaća televizijska produkcija kroz projekte poput ‘Vuk Karadžić’ dobila međunarodnu vidljivost i priznanja. Njegova vizija televizijske serije kao umetničke freske, kao i sposobnost da premosti lokalne i evropske teme, ostaje primer za buduće domaće produkcije koje teže evropskim standardima. Kadijevićev opus danas se vrednuje ne samo kao deo kulturne baštine, već i kao model umetničke doslednosti u uslovima produkcijskih izazova.