Filmska industrija oduvek je pokušavala da zamisli kako će izgledati svet budućnosti. Međutim, pojedina ostvarenja otišla su toliko daleko u svojim vizijama da njihove scene danas deluju gotovo proročanski. Od video-poziva i veštačke inteligencije do globalnih pandemija i reklama koje prepoznaju potrošače, neke ideje koje su nekada pripadale naučnoj fantastici postale su deo naše svakodnevice.
Iako filmski autori nisu mogli sa sigurnošću da predvide tehnološki razvoj i društvene promene, pojedini su iznenađujuće precizno prepoznali pravac u kojem će se svet kretati. Donosimo nekoliko filmova čije su vizije budućnosti danas posebno zanimljive.
1. Odiseja u svemiru 2001 (2001: A Space Odyssey, 1968)
Kultno ostvarenje Stenlija Kjubrika prikazalo je tehnologije koje su šezdesetih godina prošlog veka za većinu gledalaca predstavljale daleku budućnost.
U filmu se pojavljuju uređaji nalik današnjim tabletima, video-komunikacija na daljinu i inteligentni računar HAL 9000, koji može da razgovara sa ljudima, razume njihove zahteve i upravlja složenim sistemima.
Danas su tableti, video-pozivi i razgovori sa AI asistentima postali svakodnevica. Ipak, savremeni sistemi veštačke inteligencije nisu istovetni izmišljenom računaru HAL, naročito kada je reč o autonomiji i sposobnostima koje mu film pripisuje.
Posebno je zanimljivo što je Kjubrik ove tehnologije predstavio decenijama pre njihove masovne upotrebe.
2. Specijalni izveštaj (Minority Report, 2002)
Naučnofantastični triler Stivena Spilberga, sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, prikazuje društvo u kojem tehnologija ima gotovo potpunu kontrolu nad svakodnevnim životom.
Jedna od najupečatljivijih scena jeste ona u kojoj reklamni ekrani prepoznaju prolaznike i obraćaju im se personalizovanim porukama.
Početkom dvehiljaditih takav način oglašavanja delovao je futuristički. Danas digitalne platforme koriste velike količine podataka kako bi korisnicima prikazivale reklame prilagođene njihovim interesovanjima i navikama.
Film je prikazao i upravljanje računarskim sadržajem pokretima ruku, što ima određene sličnosti sa savremenim tehnologijama za prepoznavanje gestova.
3. Zaraza (Contagion, 2011)
Kada je 2011. godine premijerno prikazan film Stivena Soderberga, priča o smrtonosnom virusu koji se brzo širi svetom mnogima je delovala kao još jedan katastrofični filmski scenario.
Međutim, pandemija koronavirusa 2020. godine učinila je ovo ostvarenje iznenađujuće aktuelnim.
Film prikazuje međunarodno širenje zaraze, karantin, strah stanovništva, pritisak na zdravstvene ustanove i širenje dezinformacija.
Mnogi od tih fenomena postali su deo svakodnevice tokom pandemije COVID-19.
Ipak, važno je naglasiti da film nije predvideo konkretan virus niti samu pandemiju koronavirusa. Njegovi autori oslanjali su se na postojeća naučna saznanja i konsultacije sa stručnjacima, zbog čega su pojedini prikazani scenariji bili realistični.
4. Trumanov šou (The Truman Show, 1998)
Film sa Džimom Kerijem u glavnoj ulozi govori o čoveku čiji se čitav život, bez njegovog znanja, pretvara u televizijski program.
Kada se pojavio krajem devedesetih, film je predstavljao satirični pogled na televizijsku industriju i opsesiju publike tuđom privatnošću.
Nekoliko godina kasnije, rijaliti programi postali su jedan od najprepoznatljivijih televizijskih formata, dok su društvene mreže dodatno promenile granicu između privatnog i javnog života.
Danas milioni ljudi dobrovoljno dele detalje svoje svakodnevice sa nepoznatom publikom.
Iako se film ne može smatrati doslovnim predviđanjem nastanka rijalitija, njegov prikaz društva fasciniranog neprekidnim posmatranjem tuđih života deluje izuzetno savremeno.
5. Povratak u budućnost 2 (Back to the Future Part II, 1989)
Drugi deo popularne filmske trilogije prikazuje 2015. godinu kao svet neobičnih tehnoloških dostignuća.
Među njima su veliki ravni televizori, video-pozivi, tehnologija koja omogućava upravljanje uređajima bez klasičnih kontrolera i naočare sa elektronskim funkcijama.
Pojedine ideje iz filma danas su postale stvarnost ili imaju odgovarajuće tehnološke naslednike.
Ipak, najpoznatije filmsko predviđanje, leteći automobili kao uobičajeno prevozno sredstvo, nije se ostvarilo.
Upravo ta kombinacija pogođenih i potpuno promašenih predviđanja čini film zanimljivim primerom načina na koji su autori osamdesetih zamišljali budućnost.
Da li filmovi zaista mogu da predvide budućnost?
Iako pojedine scene danas deluju neverovatno precizno, filmska predviđanja uglavnom nisu rezultat slučajnog pogađanja.
Autori naučnofantastičnih ostvarenja često sarađuju sa naučnicima, istraživačima i tehnološkim stručnjacima kako bi zamislili moguće pravce razvoja društva.
Ponekad se događa i obrnuto – filmske ideje inspirišu inženjere i dizajnere da pokušaju da razviju tehnologije koje su prethodno videli na velikom platnu.
Zbog toga pojedina ostvarenja nisu samo zabava, već i zanimljivi dokumenti o tome kako su prethodne generacije zamišljale svet koji dolazi.
Možda je upravo najveća čar naučne fantastike u tome što ono što danas izgleda nemoguće već za nekoliko decenija može postati sasvim običan deo svakodnevnog života.