Postoje filmske scene koje publika pamti zbog dijaloga, glume ili spektakularnih efekata, ali jedan od najpoznatijih trenutaka iz filma „Dobri momci“ (Goodfellas) Martina Skorsezea postao je legendaran zbog nečega što na prvi pogled deluje mnogo jednostavnije — kamera nekoliko minuta samo prati dvoje ljudi koji ulaze u noćni klub.
U čuvenoj sceni Henri Hil, koga igra Rej Liota, vodi Karen, koju tumači Lorejn Brako, u njujorški klub Copacabana. Umesto da stanu u red i uđu kao ostali gosti, Henri je vodi kroz zadnji ulaz, niz stepenice, kroz hodnike i kuhinju, sve do sale.
Kamera ih gotovo sve vreme prati bez ijednog reza.
Danas se taj kadar često jednostavno naziva „Copa Shot“ i smatra se jednim od najpoznatijih Steadicam kadrova u istoriji filma.
Kamera je morala da „montira“ scenu bez montaže
Za kameru je bio zadužen Steadicam operater Lari Mekonki, koji je godinama kasnije detaljno opisao kako je kadar nastajao.
Jedan od najvećih problema bio je jednostavan: ako nema rezova, kamera ne može klasičnom montažom da pređe sa širokog kadra na lice glumca ili da preskoči nekoliko sekundi nezanimljivog hodanja.
Zato je ekipa praktično morala da napravi montažu unutar samog pokreta kamere.
Dok Henri i Karen silaze niz stepenice, kamera mora da ostane dovoljno udaljena da bi ih pratila. Kada stignu na dno, oni skreću iza ugla i mogli bi da „pobegnu“ kameri.
Rešenje je bilo da Henri zastane i komunicira sa ljudima koje sreće.
Tako su u kadar uvedeni portir, ljudi u hodniku i drugi zaposleni kojima Henri usput daje novac ili ih pozdravlja. Ti trenuci omogućavali su Mekonkiju da promeni udaljenost, sustigne glumce i ponovo pravilno komponuje kadar.
Ono što je prvobitno bilo tehničko rešenje postalo je jedan od najvažnijih delova scene.
Svaki čovek kog Henri pozdravlja govori nešto o njegovom statusu
Henri prolazi kroz prostor u kojem ga gotovo svi poznaju.
Pozdravlja zaposlene, daje napojnice, prolazi kroz prostorije kroz koje obični gosti ne prolaze i ni u jednom trenutku ne mora da zastane ili objasni ko je.
Zbog toga kadar ne služi samo tome da Skorseze pokaže tehničku virtuoznost.
Publika svet mafije doživljava gotovo istovremeno sa Karen.
Ona ne vidi Henrija kako čeka sto. Umesto toga, vrata se pred njim otvaraju jedno za drugim.
Čak se i sto pojavljuje pred njima gotovo momentalno.
Mekonki je kasnije ispričao da je Skorseze posebno insistirao upravo na tome da sto praktično „uleti“ u kadar. Reditelj se prisećao iskustva iz mladosti kada je odlazio u slične klubove i bio fasciniran načinom na koji bi osoblju uspelo da odjednom pronađe mesto za određene goste.