SPEKTAKL KOJI JE KOŠTAO PRAVO BOGATSTVO
Holivud je decenijama dokazivao da ogroman budžet nije garancija za uspeh. Jedan od najpoznatijih primera je Votervorld iz 1995. godine, film Kevina Kostnera. Film je u vreme produkcije privukao pažnju zbog enormnih troškova. Budžet je procenjen na oko 175 miliona dolara, dok je film širom sveta zaradio približno 264 miliona. Iako je zauzeo prvo mesto tokom premijernog vikenda, zarada nije bila dovoljna da opravda očekivanja u odnosu na ogromne troškove. Ostao je upamćen kao jedno od velikih razočaranja svog vremena.
Još jedan primer je Diznijev Džon Karter iz 2012. godine. To je naučnofantastični spektakl zasnovan na književnom junaku Edgara Rajsa Barouza. Produkcija je koštala oko 250 miliona dolara, a konačna svetska zarada iznosila je približno 284 miliona. Problem je bio u tome što takav rezultat nije mogao da pokrije kompletne troškove velikog studijskog projekta. Posebno kada se uračunaju marketing i procenat koji pripada bioskopima. Film je na otvaranju u Severnoj Americi zaradio svega oko 30,6 miliona dolara. Analitičari su tada procenjivali da bi Dizni mogao da pretrpi gubitak od čak 165 miliona dolara.
SKUPI VESTERN KOJI NIJE OSVOJIO PUBLIKU
Samo godinu dana kasnije stigao je Usamljeni rendžer, još jedan Diznijev projekat ogromnih ambicija. Produkcija je prvobitno trebalo da bude još skuplja. Studio je tokom razvoja pokušavao da smanji troškove, da bi konačni produkcioni budžet iznosio oko 215 miliona dolara. Film je na kraju zaradio približno 260,5 miliona dolara širom sveta. To je bilo daleko od rezultata koji bi opravdao ulaganje u tako skup blokbaster.
Zanimljivo je da Usamljeni rendžer nije nužno bio potpuno odbačen od onih koji su ga pogledali. Publika koja je izašla iz bioskopa dala mu je ocenu B+ prema istraživanju CinemaScore. Problem je bio mnogo veći broj ljudi koji u bioskop uopšte nije odlučio da ode. Film je otvorio ispod očekivanja, dok su kritike bile pretežno nepovoljne. Tako je postao primer kako solidan utisak dela publike ne može da spase preskup film ako ne postoji dovoljno snažno interesovanje šire publike.
NAUČNA FANTASTIKA BEZ VELIKOG ODJEKA
Jupiter u usponu iz 2015. godine predstavlja još jedan slučaj u kojem su vizuelne ambicije bile mnogo veće od komercijalnog odjeka. Film sestara Vahovski imao je budžet procenjen na oko 176 miliona dolara, dok je svetska zarada dostigla približno 184,3 miliona. U Severnoj Americi ostvario je svega oko 47,4 miliona dolara, a otvorio je sa 18,4 miliona. Publika anketirana nakon projekcija dodelila mu je ocenu B-, dok su kritičari uglavnom bili mnogo stroži prema scenariju i načinu na koji je priča izvedena.
Slična sudbina zadesila je i Mumiju iz 2017. godine, u kojoj je glavnu ulogu imao Tom Kruz. Film je trebalo da bude početak šireg serijala Mračni univerzum, ali je umesto velikog lansiranja franšize postao ozbiljno razočaranje za Universal. Produkcioni budžet procenjivan je na oko 195 miliona dolara, dok je svetska zarada bila oko 410 miliona. U Severnoj Americi film je zaradio tek oko 80 miliona, a publika mu je kroz istraživanje CinemaScore dodelila ocenu B-, dok su kritičari bili još nepovoljniji.
NOVAC NE ZNAČI I USPEH
Ovih pet primera pokazuju da se uspeh skupog filma ne meri samo količinom novca uloženog u produkciju. Spektakularni efekti, poznate zvezde i stotine miliona dolara mogu da privuku pažnju pre premijere, ali konačnu odluku donosi publika. Votervorld, Džon Karter, Usamljeni rendžer, Jupiter u usponu i Mumija ostvarili su različite rezultate na svetskim blagajnama, ali ih povezuje činjenica da nisu uspeli da proizvedu onu vrstu masovnog oduševljenja i komercijalnog efekta koji se očekuje od produkcija takvih razmera.