Decenijama nakon kultnog filma o Urketu, priča o drugom delu ostala je jedna od najvećih neostvarenih ideja domaće kinematografije
Film „Poslednji krug u Monci“ iz 1989. godine zauzeo je posebno mesto u istoriji jugoslovenskog filma. Mračna atmosfera, snažni karakteri i upečatljiva interpretacija Dragana Nikolića učinili su da ostvarenje reditelja Aleksandra Ace Boškovića postane jedno od prepoznatljivijih krimi ostvarenja sa prostora bivše Jugoslavije.
Godinama kasnije, pojavila se ideja o nastavku koji bi ponovo otvorio priču. Projekat je izazvao veliko interesovanje javnosti, jer je postojao scenario i ambicija da se kultni naslov vrati na velika platna u modernijem filmskom formatu.
Velike ambicije za nastavak kultnog filma
„Poslednji krug u Monci 2“ zamišljen je kao nastavak koji bi spojio nasleđe originalnog filma sa novom generacijom gledalaca. Ideja nije bila samo da se ponovi uspeh prvog dela, već da se proširi svet glavnog junaka i prikaže nova etapa njegove životne priče.
U periodu kada su najave bile aktuelne, govorilo se o velikoj produkciji, međunarodnoj saradnji i ambicioznom projektu koji bi prevazišao okvire domaće kinematografije. Mediji su pisali da bi jednu ulogu mogla dobiti i Monika Beluči.
Takođe, pisalo se i da je pala prva klapa filma, da se u jednoj sceni pojavljuje Emir Kusturica, a da priču otvara susret Urketa sa već odraslim sinom kojeg je trebalo da igra Vuk Kostić. Međutim, između najava i realizacije postoji velika razlika, posebno kada je reč o zahtevnim filmskim projektima.
Filip Pejković
Film koji je ostao u fazi pripreme
Dušan Prelević Prele, roker, pisac i autor prvog dela, imao je gotov scenario za „Poslednji krug u Monci 2“, ali nikada se nije došlo do njegove realizacije na velikom platnu.
Razlozi za to su spoj više faktora koji često prate velike filmske projekte. Finansiranje, organizacija produkcije, usklađivanje kreativnih ideja i različiti produkcioni izazovi mogu zaustaviti čak i projekte koji imaju veliku podršku publike. Ono što su mediji preneli, jeste da je došlo do problema između produkcijskih kuća.
„Poslednji krug u Monci 2“ tako je ostao primer filma koji je dugo živeo kroz najave, očekivanja i želje publike, ali nikada nije dobio svoju konačnu filmsku verziju. I danas predstavlja zanimljivo pitanje domaće kinematografije – šta bi se dogodilo da je priča o Urketu dobila svoj nastavak.
Za ljubitelje domaćeg filma, ovaj projekat ostaje podsetnik da neke od najzanimljivijih filmskih ideja ne propadnu zato što nemaju potencijal, već zato što je put od scenarija do bioskopa često najteži deo čitavog procesa. Nema sumnje da bi mnogi ljubitelji Preletovog dela i Gagine glume želeli i danas da vide nastavak kultnog ostvarenja.