TV Revija nastavlja serijal u kojem tokom 13 dana predstavlja 13 filmova čiji naslovi sadrže brojeve. Jedanaesti nastavak donosi „11:14“, neobični kriminalistički triler u kojem jedan trenutak povezuje naizgled potpuno različite ljude. Film iz 2003. godine režirao je Greg Marks, kome je ovo bio dugometražni rediteljski debi. Glumačku ekipu predvode Hilari Svonk, Patrik Svejzi, Rejčel Li Kuk, Kolin Henks, Barbara Herši, Henri Tomas, Ben Foster i Klark Greg.
„11:14“ nije klasičan triler koji gledaocu događaje prikazuje redosledom kojim su se odigrali. Umesto toga, film istu noć posmatra iz nekoliko perspektiva. Tek postepeno postaje jasno zbog čega su svi likovi povezani. Upravo ta konstrukcija predstavlja njegovu najveću vrednost.
Jedna noć ispričana iz pet različitih uglova
Osnovu filma čini pet međusobno povezanih priča koje se približavaju istom trenutku – 11 sati i 14 minuta uveče. Likovi u početku deluju kao da pripadaju potpuno odvojenim pričama. Međutim, svaki novi segment otkriva detalje koji menjaju ono što je gledalac prethodno video.
Greg Marks zato ne gradi napetost pitanjem šta će se dogoditi na samom kraju. Mnogo je važnije otkriti kako se sve dogodilo. Naizgled beznačajne odluke jednog lika mogu imati ozbiljne posledice za nekog drugog.
Takva struktura od publike zahteva pažnju. Predmeti, susreti i kratke scene kasnije dobijaju potpuno novo značenje. Događaj koji je u jednoj priči sporedan može postati presudan kada ga film prikaže iz drugog ugla.
Posebnost scenarija nalazi se u preciznom povezivanju uzroka i posledica. Nesporazumi se gomilaju, likovi pokušavaju da prikriju sopstvene greške, a njihovi postupci stvaraju nove probleme. Rezultat je kombinacija trilera, kriminalističkog filma i veoma crne komedije.
Film pritom traje nešto manje od sat i po. Zbog toga nema mnogo prostora za nepotrebne digresije. Gotovo svaki detalj ima funkciju u slagalici koja se kompletira tek kada publika dobije sve delove priče.
Glumačka ekipa puna poznatih imena
„11:14“ okupio je iznenađujuće snažnu glumačku postavu za relativno mali nezavisni film. Hilari Svonk je u trenutku njegovog nastanka već imala Oskara za „Dečaci ne plaču“. Nedugo zatim osvojila je još jednog za „Devojku od milion dolara“.
U filmu igra i Patrik Svejzi, zvezda ostvarenja „Prljavi ples“ i „Duh“. Ovde se pojavljuje u znatno drugačijem tipu priče. Barbara Herši dodatno pojačava iskusniji deo glumačke ekipe.
Mlađu generaciju predstavljaju Rejčel Li Kuk, Kolin Henks, Ben Foster i Šon Hatosi. Tu je i Henri Tomas, kojeg publika pamti kao dečaka Eliota iz Spilbergovog filma „E.T. vanzemaljac“.
Veliki broj likova ne znači da film pokušava da svakome pruži klasičnu razvojnu putanju. Oni prvenstveno predstavljaju delove jednog precizno konstruisanog mehanizma. Njihove odluke pokreću događaje koji će se kasnije sudariti.
Upravo zato „11:14“ posebno dobro funkcioniše kada se gleda bez mnogo prethodnog znanja o zapletu. Film publici postepeno daje informacije. Svako novo otkriće zatim menja način na koji posmatramo prethodne događaje.
Film koji je od hronologije napravio slagalicu
Nelinearno pripovedanje nije bilo novost ni 2003. godine, ali „11:14“ taj postupak koristi veoma disciplinovano. Film ne menja redosled događaja samo da bi izgledao komplikovanije. Struktura je direktno povezana sa načinom na koji funkcionišu humor, iznenađenja i napetost.
Gledalac često zna posledicu pre nego što sazna njen pravi uzrok. Kasniji segment zatim popunjava prazninu. Na taj način običan detalj iz prethodne scene može postati poenta potpuno druge priče.
Takav koncept neminovno podseća na talas kriminalističkih filmova koji su tokom devedesetih popularizovali fragmentisano pripovedanje. Ipak, Marks svom filmu daje sopstveni identitet. Umesto velikog kriminalnog sveta, bira malu sredinu i grupu ljudi čije se greške slučajno ukrštaju.
Crni humor je podjednako važan kao i kriminalistička komponenta. Neke situacije su istovremeno ozbiljne i apsurdne. Likovi svojim pokušajima da poprave problem neretko izazivaju još veću katastrofu.
Zbog toga film ne funkcioniše kao klasična misterija sa jednim velikim obrtom. Zadovoljstvo dolazi iz postepenog sklapanja čitave slike. Publika na kraju može da razume gde je svaki lik bio i šta je radio u ključnom trenutku.
Mali film koji je pronašao kultnu publiku
„11:14“ nije bio veliki holivudski bioskopski hit, ali je vremenom pronašao publiku među ljubiteljima nelinearnih trilera. Njegova najveća prednost ostala je jednostavna ideja realizovana bez suvišnog komplikovanja. Pet priča mora da se spoji u jednu, a svaki deo donosi novu informaciju.
Film je zanimljiv i kao rani rad Grega Marksa. Već u debitantskom ostvarenju pokazao je interesovanje za montažu, vremensku strukturu i ukrštanje različitih perspektiva. Upravo ti elementi nose najveći deo filma.
„11:14“ danas predstavlja dobar izbor za gledaoce koji vole trilere u kojima moraju sami da povezuju detalje. Kratko trajanje dodatno doprinosi tempu. Kada se poslednji delovi slagalice uklope, početne scene dobijaju drugačije značenje.
Naslov zato nije samo oznaka vremena. 11:14 je tačka prema kojoj se kreću svi događaji i trenutak koji povezuje sudbine glavnih junaka. Film od jednog vremena na satu pravi centar čitave narativne konstrukcije. Upravo u tome leži njegova jednostavna, ali veoma efektna ideja.
Na platformi Apollon postoji selekcija najboljih domaćih i holivudskih filmova i serija. Ljubitelji kvalitetnog filmskog i televizijskog programa tako mogu da pronađu brojne naslove na jednom mestu.