Oskar za najbolji film smatra se najvećim priznanjem koje jedno holivudsko ostvarenje može da dobije. Ipak, istorija filma pokazala je da osvajanje zlatne statue nije uslov da bi film postao klasik.
Neki od naslova koji se danas nalaze među najpoznatijim ostvarenjima svih vremena izgubili su glavnu nagradu od filmova koji su te večeri više impresionirali članove Akademije. Ovo su tri upečatljiva primera.
„Dobri momci“ – Skorsezeov klasik ostao iza „Plesa sa vukovima“
Martin Skorseze je 1990. godine snimio „Dobre momke“, kriminalističku priču sa Rejem Liotom, Robertom de Nirom i Džoom Pešijem. Film je dobio šest nominacija za Oskara, a Peši je osvojio nagradu za najboljeg sporednog glumca.
Ipak, u najvažnijoj kategoriji pobedio je „Ples sa vukovima“ Kevina Kostnera. Kostner je te večeri odneo i nagradu za režiju, ispred Skorsezea.
„Dobri momci“ su u decenijama koje su usledile postali jedno od najuticajnijih ostvarenja gangsterskog žanra, dok je Skorseze na svog prvog Oskara za režiju morao da čeka sve do filma „Dvostruka igra“.
„Petparačke priče“ – Tarantino nije mogao protiv „Foresta Gampa“
Godina 1994. ostala je upamćena kao jedna od posebno jakih u novijoj istoriji Holivuda. Među kandidatima za najbolji film našle su se „Petparačke priče“ Kventina Tarantina i „Forest Gamp“ Roberta Zemekisa.
Tarantinov film doneo je neobičnu strukturu pripovedanja, upečatljive dijaloge i niz likova koji su postali deo popularne kulture. Ipak, Akademija je Oskara za najbolji film dodelila „Forestu Gampu“.
„Petparačke priče“ nisu ostale praznih ruku – Tarantino i Rodžer Ejveri osvojili su Oskara za originalni scenario. Film je vremenom postao jedno od zaštitnih obeležja američke kinematografije devedesetih.
„Bekstvo iz Šošenka“ – sedam nominacija i nijedan Oskar
Možda je još zanimljivija sudbina „Bekstva iz Šošenka“. Film Frenka Darabonta sa Timom Robinsom i Morganom Frimenom danas ima status jednog od najvoljenijih filmskih ostvarenja, ali na dodeli Oskara nije osvojio nijednu nagradu.
Bio je nominovan u čak sedam kategorija, uključujući najbolji film i najboljeg glumca za Frimena. I njemu je na putu stajao „Forest Gamp“, koji je dominirao dodelom.
„Bekstvo iz Šošenka“ nije bilo ni veliki bioskopski fenomen odmah po izlasku. Njegova reputacija rasla je tokom narednih godina, zahvaljujući kućnim izdanjima, televizijskim prikazivanjima i preporukama publike.
Oskar može da obeleži jednu filmsku godinu, ali vreme ponekad donese drugačiji sud. „Dobri momci“, „Petparačke priče“ i „Bekstvo iz Šošenka“ nisu osvojili Oskara za najbolji film – ali im zlatna statua na kraju nije ni bila potrebna da postanu klasici.