Vrnjačka Banja nastavlja da čuva uspomenu na ličnosti koje su svojim radom ostavile dubok trag u kulturi i javnom životu.
U Parku sećanja u Vrnjačkoj Banji juče je zasađeno drvo posvećeno Marku Živiću, velikanu srpskog glumišta i dugogodišnjem umetničkom direktoru Festivala filmskog scenarija. Na ovaj način nastavljena je ideja da sećanje na značajne umetnike i ličnosti ostane trajno povezano sa mestom koje su svojim radom obeležili.
Park sećanja zamišljen je kao prostor u kojem priroda i kultura zajedno čuvaju uspomene na ljude koji su ostavili značajan trag u Vrnjačkoj Banji. Svako drvo posađeno u parku predstavlja svojevrsni živi spomenik, koji kroz godine nastavlja da raste i podseća na ličnost kojoj je posvećeno.
Ideja o osnivanju Parka sećanja potekla je od Nikole Džamića, sa željom da velikani koji su na različite načine bili povezani sa Vrnjačkom Banjom nastave da žive kroz stabla zasađena njima u čast. Koncept istovremeno spaja sećanje na pojedince sa brigom o prirodi i stvaranjem prostora koji mogu da posećuju i buduće generacije.
Drvo posvećeno Marku Živiću tako je postalo deo ove posebne celine. Ono je i simbol trajanja uspomene na glumca čiji je rad obeležio srpsku kulturnu scenu. Njegovo ime posebno je povezano sa Festivalom filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, manifestacijom koja ima važno mesto u domaćoj kinematografiji.
Živić je tokom svoje karijere ostavio prepoznatljiv trag u srpskom glumištu, ostvarujući uloge u različitim pozorišnim, televizijskim i filmskim projektima. Publika ga je pamtila po specifičnoj energiji, neposrednosti i izražajnosti, dok je njegov profesionalni angažman obuhvatao i rad iza scene.
Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima upravo Festival filmskog scenarija, čiji je bio dugogodišnji umetnički direktor. Njegova povezanost sa ovom manifestacijom dodatno je učvrstila vezu između njegovog rada i Vrnjačke Banje.
Vrnjačka Banja tako kroz ovaj prostor gradi svojevrsnu mapu sećanja na ljude koji su je obeležili. Svako novo stablo predstavlja novu priču, a Park sećanja vremenom postaje mesto na kojem se kultura, istorija i priroda susreću.