Nekadašnji frontmen legendarnog „Zabranjenog pušenja“ i jedan od najpoznatijih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, potomak je jednog pravoslavnog svetitelja
Nenad Janković, poznatiji kao Nele Karajlić, otkrio je nedavno u podkastu „Ozbiljno Neozbiljni“ detalje porodične istorije koji su decenijama ostali van očiju javnosti.
Nele je ispričao da njegovi koreni vode iz svešteničke porodice, ali i da je jedan njegov predak ostao upamćen po događaju koji je direktno povezan sa jednim od najpoznatijih imena iz istorije Balkana – Gavrilom Principom.
Kako je naveo, njegov pradeda, prota Miloš Bilbija, bio je sveštenik koji je krstio Gavrila Principa.
„Moji pradedovi, i s jedne i s druge strane, bili su sveštenici. Jedan od njih je bio Bilbija koji je krstio Principa. On je pre nekoliko godina kanonizovan u sveca“, rekao je Karajlić.
Nele je ispričao da su, nakon Sarajevskog atentata, austrougarske vlasti pokušale da promene podatke u Principovoj krštenici kako bi ga pravno tretirale kao punoletnog i omogućile smrtnu kaznu. Međutim, prota Bilbija je odlučio da sledi istinu iz dokumenata:
„On nije hteo da lažira Principovu krštenicu, jer su austrijske vlasti htele da ga strpaju u punoletne, da mogu odmah da ga streljaju. Ali moj pradeda, prota Bilbija, čvrsto se držao papira“, ispričao je Karajlić.
Pink.rs/P. Jeremić
Prema njegovim rečima, vlasti su pokušale da izvrše pritisak na sveštenika, tražeći od njega da promeni podatke u dokumentima.
„Austrijanci su došli i rekli: Hajde, čiča, ti pomeri njega. On je rođen, mislim, 20. jula, a 20. juna bio bi punoletan, jer 28. juna je bio delikt. Međutim, ovaj nije hteo“, naveo je Nele.
Karajlić tvrdi da je njegov pradeda zbog svoje odluke pretrpeo teške posledice.
„Mučili su ga i na kraju je umro“, rekao je on.
Govoreći o ovom porodičnom događaju, Nele Karajlić se osvrnuo i na razliku između slike koju narodi često imaju o sebi i stvarnosti koja se kroz istoriju pokazuje.
„Svo moje iskustvo životno kasnije mi je pokazalo upravo suprotno. Da obično kad neki narod ili neka grupacija od sebe prave nešto, obično to bude drugačije“, rekao je umetnik.
On je posebno pomenuo kako se često govori o nemačkoj sklonosti ka disciplini, pravilima i birokratiji, ali je istakao da istorijski događaji neretko pokažu drugačiju sliku.
Proglašen za svetitelja
Priča o proti Bilbiji, prema Neletovom svedočenju, ostala je deo porodičnog nasleđa koje povezuje jednu običnu svešteničku porodicu sa jednim od najvažnijih događaja 20. veka i uopšte u istoriji sveta.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve je na svom zasedanju u maju 2022. godine kanonizovao protu Bilbiju kao Sveštenomučenika Miloša grkovačko-crnoluškog i odredio da se on proslavlja 10. avgusta.
Gavrilo Princip, član organizacije „Mlada Bosna“, izvršio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na Vidovdan 28. juna 1914. godine prilikom njegove posete Sarajevu. Pošto u trenutku atentata nije imao 20 godina, prema tadašnjim zakonima nije mogao biti osuđen na smrtnu kaznu, već je dobio zatvorsku kaznu. Preminuo je 1918. godine u zatvoru u Terezinu, ozbiljno narušenog zdravlja usled svakodnevne torture.