Premijera filma ‘Ruka pravde’ održana je na 53. FEST-u, snimano na autentičnim lokacijama u Srbiji i Argentini.
Nemanja Ćeranić i Nebojša Pajkić predstavili su svoj istorijski triler „Ruka pravde“ na pretposlednjem večeru 53. FEST-a, izazvavši snažan aplauz publike u Sava centru. Film, čiji scenario potpisuju Mirko Stojković i Strahinja Mađarević, bavi se napadom na Pavelića i univerzalnim pitanjem lične pravde kroz sudbinu Blagoja Jovovića, vojnika koji nakon Drugog svetskog rata živi u Argentini. Tema filma „ruka pravde“ pojavljuje se već u prvom planu, što ga čini relevantnim za savremene pretrage i analize vezane za istorijske trilere i produkciju na Balkanu.
Glumačka postava i produkcijski pristup
U glavnim ulogama nalaze se Aleksandar Gavranić, Zlatan Vidović, Tamara Ristoska i Igor Borojević, dok su deo ansambla i Samuel Finci, Mladen Nelević, Lucas Ferraro, Miodrag Krčmarik, Slađana Zrnić, Jovan Savić i Ljubiša Savanović. Posebnu pažnju zaslužuje činjenica da je produkcija insistirala na autentičnosti – principal photography je realizovana u Srbiji i Argentini, uključujući 10-15 dana snimanja u Buenos Airesu. Takođe, praktičan pristup snimanju i izbor autentičnih lokacija dali su filmu dodatnu produkcijsku vrednost, što je retkost na regionalnom tržištu.
Tematski okvir filma ‘ruka pravde’ i prijem kod publike
Osim što se bavi istorijskim okolnostima atentata na Ante Pavelića, „Ruka pravde“ otvara pitanje granica lične pravde i odnosa pojedinca prema istoriji. Prema rečima Zlatana Vidovića, koji igra Jakova Jovića, film izbegava nacionalistički efekat i upakovan je kao spy thriller, što ga izdvaja u domaćoj produkciji. „Mislim da publiku očekuje sjajan film koji postavlja univerzalna pitanja o pravdi i odgovornosti“, izjavio je Vidović, ističući saradnju sa rediteljem Ćeranićem i scenaristom Mađarevićem. Na kraju projekcije, publika je dugim aplauzom nagradila ekipu, potvrđujući potencijal filma za širu distribuciju i festivalski život.
Industrijski značaj i očekivanja
„Ruka pravde“ kombinuje elemente istorijskog trilera i lične drame, što je čini posebno relevantnom za domaće i međunarodne distributere zainteresovane za autentične priče sa Balkana. Zbog toga, produkcija filma na autentičnim lokacijama i pažljivo birana glumačka postava povećavaju njegov potencijal za festivalske nastupe i regionalno brendiranje. U industrijskom kontekstu, projekat pokazuje da srpska kinematografija može da realizuje kompleksne priče sa visokim produkcijskim standardima, što otvara vrata novim koprodukcijama i saradnjama u regionu.