TV Revija završava serijal u kojem smo tokom 13 nastavaka predstavili 13 filmova čiji naslovi sadrže brojeve. Poslednje mesto pripada filmu „13 dana“, političkom trileru koji nas vraća u jedan od najopasnijih trenutaka Hladnog rata. Originalnog naslova „Thirteen Days“, film je premijerno prikazan 2000. godine. Režirao ga je Rodžer Donaldson, dok glavnu ulogu tumači Kevin Kostner.
Za razliku od većine filmova u kojima nuklearni rat predstavlja fikciju, ovde je osnova priče stvarni istorijski događaj. Kubanska raketna kriza iz oktobra 1962. dovela je Sjedinjene Države i Sovjetski Savez do ivice direktnog sukoba. Tokom gotovo dve nedelje svet je čekao ishod konfrontacije dve nuklearne supersile.
Trinaest dana koji su mogli da promene svet
Kriza je počela nakon što su Sjedinjene Države otkrile sovjetske nuklearne rakete na Kubi. Njihovo postavljanje tako blizu američke teritorije izazvalo je dramatičnu reakciju administracije predsednika Džona F. Kenedija. Počelo je razmatranje odgovora koji je mogao da uključi i vojnu akciju.
Film se zato najvećim delom odvija u kancelarijama, hodnicima i prostorijama za sastanke. Ipak, nedostatak klasičnih akcionih scena ne umanjuje napetost. Donaldson gradi dramu oko odluka koje mogu da dovedu do rata.
U centru filma nalaze se predsednik Kenedi i njegov najuži krug saradnika. Oni razmatraju blokadu Kube, diplomatske pregovore i mogućnost vazdušnih udara. Istovremeno pokušavaju da procene kako će Moskva odgovoriti na svaki njihov potez.
Gledalac zna da nuklearni rat na kraju nije počeo. Uprkos tome, film uspeva da održi visok nivo napetosti. Ključno pitanje nije samo kako se kriza završila, već koliko je prostora postojalo za katastrofalnu grešku.
Kevin Kostner između dvojice Kenedija
Kevin Kostner tumači Keneta O’Donela, političkog savetnika i bliskog saradnika porodice Kenedi. Upravo kroz njegovu perspektivu publika prati veliki deo događaja. Kostner je u vreme snimanja već bio jedna od najvećih holivudskih zvezda.
Predsednika Džona F. Kenedija igra Brus Grinvud. Njegova interpretacija ne pokušava da predsednika pretvori u nedodirljivu istorijsku ikonu. Kenedi je prikazan kao lider pod ogromnim pritiskom, primoran da bira između nekoliko opasnih mogućnosti.
Stiven Kalp tumači njegovog brata Roberta Kenedija, tadašnjeg američkog državnog tužioca. Odnos braće zauzima važno mesto u filmu. Njihovi razgovori pokazuju koliko su političke i lične odluke tokom krize bile povezane.
U glumačkoj ekipi nalaze se i Dilan Bejker, Majkl Fer, Kevin Konvej i Frenk Vud. Brojni istorijski akteri pojavljuju se tokom sastanaka koji čine okosnicu filma.
Kada razgovor postane napetiji od bitke
Najveći izazov filma „13 dana“ bio je da političke sastanke pretvori u uzbudljiv bioskopski materijal. Umesto velikih eksplozija, glavno oružje postaju informacije. Jedna poruka iz Moskve ili vojni izveštaj mogu potpuno promeniti situaciju.
Posebno mesto zauzima sukob između političkog i vojnog načina razmišljanja. Deo američkog vojnog vrha smatra da je odlučna akcija neophodna. Predsednik i njegovi saradnici strahuju da bi napad mogao da pokrene lanac događaja koji više niko ne može da kontroliše.
Film upravo iz te neizvesnosti izvlači najveći deo napetosti. Nijedna strana nema potpune informacije o namerama protivnika. Svaki potez zato može biti pogrešno protumačen.
„13 dana“ time pokazuje koliko je tokom nuklearne krize važna bila kontrola eskalacije. Problem nije bio samo doneti odluku. Trebalo je predvideti kako će protivnik razumeti tu odluku i šta će uraditi nakon nje.
Istorija i film nisu potpuno ista stvar
Iako se oslanja na stvarne događaje, „13 dana“ nije dokumentarni film. Autori su određene događaje dramatizovali, a značaj pojedinih ličnosti prilagodili potrebama filmske priče. To se posebno odnosi na Keneta O’Donela.
Njegova uloga u filmu znatno je istaknutija nego što se može zaključiti iz istorijskih izvora o donošenju ključnih odluka tokom krize. Filmska verzija koristi O’Donela kao svojevrsnog vodiča kroz Belu kuću. Tako publika dobija centralnog protagonistu koji povezuje različite događaje.
To ne znači da film zanemaruje istorijski okvir. Naprotiv, mnogo pažnje posvećeno je poznatim dilemama Kenedijeve administracije. U priču su uključeni ključni politički i vojni problemi tog perioda.
Film je zasnovan na knjizi „The Kennedy Tapes: Inside the White House During the Cuban Missile Crisis“. Autori knjige Ernest Mej i Filip Zelikov koristili su snimke razgovora iz Bele kuće kako bi rekonstruisali proces odlučivanja.
Kubanska raketna kriza kao politički triler
Reditelj Rodžer Donaldson već je imao iskustva sa trilerima pre nego što je snimio „13 dana“. Njegov pristup Kubanskoj raketnoj krizi oslanja se na osećaj stalnog odbrojavanja. Sam naslov filma dodatno naglašava ograničeno vreme za donošenje odluka.
Vizuelni stil povremeno prelazi iz boje u crno-belu sliku. Time se igrani film približava izgledu arhivskog materijala iz šezdesetih. Istovremeno se naglašava činjenica da gledamo dramatizaciju stvarnog događaja.
Veliku ulogu ima i scenografija. Bela kuća, vojne prostorije i komandni centri moraju da stvore utisak početka šezdesetih godina. Film se pritom uglavnom oslanja na atmosferu, dijalog i montažu.
Takav pristup razlikuje „13 dana“ od klasičnih ratnih filmova. Najvažnije bitke vode se za stolom. Telefonski poziv ponekad nosi veću težinu od ispaljenog metka.
Film o trenutku kada greška nije bila dozvoljena
Kubanska raketna kriza trajala je od 16. do 28. oktobra 1962. godine. Sovjetski lider Nikita Hruščov na kraju je pristao na uklanjanje raketa sa Kube. Sjedinjene Države su se obavezale da neće izvršiti invaziju na ostrvo.
Postojao je i manje javni deo dogovora. Amerikanci su naknadno uklonili svoje rakete Jupiter iz Turske. Upravo takvi detalji pokazuju koliko je stvarna kriza bila složenija od jednostavne konfrontacije Vašingtona i Moskve.
„13 dana“ najbolje funkcioniše upravo kada pokazuje koliko malo prostora postoji između kontrole i katastrofe. Ljudi u prostorijama za sastanke raspolažu ogromnom moći, ali nemaju sve informacije. Pogrešna procena mogla je da ima posledice daleko izvan Kube i Sjedinjenih Država.
Više od dve decenije nakon premijere, film ostaje jedan od zapaženijih holivudskih prikaza Kubanske raketne krize. Istovremeno predstavlja zanimljiv spoj istorijske drame i političkog trilera.
Sa „13 dana“ završava se i serijal TV Revije posvećen filmovima sa brojevima u naslovu. Od „Jednog dana života“ došli smo do trinaestog naslova i priče o trinaest dana tokom kojih je svet bio opasno blizu nuklearnog sukoba.
Na platformi Apollon postoji selekcija najboljih domaćih i holivudskih filmova i serija. Ljubitelji kvalitetnog filmskog i televizijskog programa tako mogu da pronađu brojne naslove na jednom mestu.
