IDENTITET KAO PRVO PITANJE
Film Nepoznati reditelja Žaumea Koljet-Sere počinje jednostavnom, ali duboko uznemirujućom premisom. Čovek se probudi iz kome i shvati da njegov sopstveni život više ne pripada njemu. Doktor Martin Haris, kog tumači Lijam Nison, dolazi u Berlin sa suprugom na konferenciju iz biotehnologije, ali nakon saobraćajne nesreće provodi četiri dana u komi. Kada se vrati u hotel, supruga ga ne prepoznaje. Drugi muškarac tvrdi da je upravo on Martin Haris. Tako triler fizičku potragu pretvara u potragu za sopstvenim identitetom.
U idejnom smislu, najzanimljiviji motiv filma jeste rascep između onoga što čovek zna o sebi i onoga što svet priznaje kao istinu o njemu. Martin veruje da zna ko je, ali za njegovo uverenje ne postoji nijedan dokaz kojem drugi ljudi moraju da poveruju. Njegovo ime, brak, posao, fotografije i dokumenti odjednom postaju elementi priče koju može da kontroliše neko drugi.
BERLIN KAO PROSTOR NEIZVESNOSTI
Berlin u filmu nije samo kulisa za akciju, već prostor u kojem se dodatno naglašava motiv izgubljenog identiteta. Grad sa slojevitom istorijom, podelom i nasleđem Hladnog rata odgovara priči u kojoj prošlost neprestano prodire u sadašnjost. Posebno je značajan lik Ernsta Jirgena, bivšeg službenika Štazija, kog igra Bruno Ganc. Preko njega film uvodi sećanje na svet tajnih službi, nadzora i manipulacije identitetom. Pojedini kritičari upravo u vezi između Berlina i Martinove krize identiteta vide jedan od upečatljivijih slojeva filma.
Istovremeno, Nepoznati postavlja pitanje koliko je lični identitet zapravo autonoman. Ako nam se oduzmu dokumenta, fotografije, posao, porodica i društveno priznanje, šta ostaje od predstave koju imamo o sebi? Martin je primoran da identitet ne prihvati kao nešto dato, već da ga iznova izgradi kroz postupke i sećanja. U tom smislu, fizička borba za opstanak postaje paralelna sa unutrašnjom borbom da se povrati kontinuitet sopstvenog života. Kritika je upravo u ovoj premisi prepoznavala potencijal za egzistencijalniju priču.
OD POTRAGE ZA SOBOM DO MORALNOG PREOKRETA
Motiv identiteta dodatno se komplikuje kada se pokaže da Martinova priča nije samo misterija o tome ko je on. To je i pitanje šta je spreman da uradi kada izgubi sve spoljašnje potvrde o sebi. Film tako postepeno pomera junaka od bespomoćnog čoveka koji pokušava da dokaže svoje ime ka osobi koja mora da se suoči sa sopstvenim postupcima. U tom preokretu identitet više nije samo podatak iz pasoša ili uspomena, već zbir odluka i moralnih posledica. Upravo zbog toga završni obrt dobija smisao koji prevazilazi puku detektivsku zagonetku, iako su kritičari često zamerali filmu da njegove složenije ideje ostaju u drugom planu u odnosu na akciju.
Na kraju, Nepoznati ostaje film o strahu da možemo izgubiti sopstveni život čak i kada fizički preživimo. Nesreća i amnezija samo su početni okidači mnogo šireg pitanja: da li smo ono što mislimo da jesmo, ono što drugi prepoznaju u nama ili ono što činimo kada ostanemo bez svih sigurnih oslonaca?
