Malo je televizijskih serija koje su uspele da nadžive vreme u kojem su nastale i postanu deo globalne popularne kulture. Zvezdane staze su jedan od najboljih primera.
Originalna serija prvi put je emitovana 8. septembra 1966. godine na američkoj televizijskoj mreži NBC, epizodom „The Man Trap“. Šezdeset godina kasnije, ime Star Trek i dalje je prisutno kroz nove serije, filmove, knjige, igre i jednu od najodanijih zajednica fanova u istoriji televizije.
Ipak, početak nije nagoveštavao da će nastati jedna od najpoznatijih franšiza svih vremena.
Prvi pokušaj nije prošao
Ideju za seriju osmislio je producent i scenarista Džin Rodenberi, koji je želeo da napravi avanturističku priču smeštenu u budućnost i svemir.
Prvi pilot, pod nazivom „The Cage“, snimljen je još 1964. godine, ali ga NBC nije prihvatio. Televizijska mreža ipak nije potpuno odbacila koncept i napravila je tada prilično neobičan potez – naručila je drugi pilot.
Posle izmene dela glumačke postave i pristupa priči nastala je epizoda „Where No Man Has Gone Before“, koja je uspela da ubedi čelnike NBC-ja da naruče seriju.
Veliku ulogu u njenom nastanku imala je i slavna glumica Lusil Bol, tada vlasnica studija Desilu. Uprkos velikim troškovima i rezervama pojedinih ljudi u kompaniji, podržala je projekat i omogućila snimanje oba pilota.
Kapetan Kirk, Spok i posada Enterprajza
Kada je serija konačno stigla pred gledaoce, u središtu priče našao se svemirski brod USS Enterprise, koji istražuje udaljene svetove i susreće različite civilizacije.
Kapetana Džejmsa T. Kirka igrao je Vilijam Šatner, dok je Leonard Nimoj postao gotovo nerazdvojiv od uloge Vulkanca Spoka.
Tu su bili i doktor Mekoj, Skoti, Uhura, Sulu i Čekov – likovi koji su tokom decenija postali prepoznatljivi čak i publici koja nikada nije detaljno pratila franšizu.
Ali Zvezdane staze nisu bile samo priča o svemirskim brodovima i nepoznatim planetama.
Kroz naučnu fantastiku serija se bavila pitanjima rata, rasizma, tolerancije, političkih sukoba i odnosa među različitim kulturama. U vreme Hladnog rata nudila je prilično optimističnu viziju budućnosti u kojoj čovečanstvo može da prevaziđe veliki deo svojih starih podela.
Serija koju su fanovi spasavali
Uprkos kasnijem kultnom statusu, gledanost originalnih Zvezdanih staza nije bila spektakularna.
Do kraja druge sezone postojala je ozbiljna mogućnost da NBC ukine seriju. Tada su se organizovali fanovi i pokrenuli jednu od najpoznatijih kampanja pisanja pisama u istoriji televizije.
Desetine hiljada gledalaca obraćale su se televizijskoj mreži tražeći nastavak serije, dok su organizovani i protesti studenata. NBC je na kraju odlučio da Zvezdane staze dobiju treću sezonu.
Ipak, serija je prebačena u nezgodan termin petkom uveče i nakon treće sezone definitivno je otkazana.
Originalne Zvezdane staze završene su posle samo 79 epizoda.
Na prvi pogled, to je trebalo da bude kraj priče.
Dogodilo se upravo suprotno.
Pravi uspeh počeo je tek nakon otkazivanja
Repriziranje serije na lokalnim televizijskim stanicama omogućilo je da Zvezdane staze pronađu novu publiku.
Tokom sedamdesetih godina broj fanova počeo je da raste, organizovane su konvencije, prodavane knjige i različiti proizvodi povezani sa serijom, a likovi sa Enterprajza postepeno su postali deo američke i svetske pop kulture.
Do sredine osamdesetih originalna serija bila je jedan od najuspešnijih televizijskih programa u sindikaciji.
Prvi dugometražni film, „Star Trek: The Motion Picture“, stigao je 1979. godine, a zatim su usledili novi filmovi i televizijske serije.
Posebno veliki uspeh ostvarila je serija „Star Trek: The Next Generation“, koja je 1987. predstavila novu posadu i kapetana Žan-Lika Pikara, a franšiza je kasnije proširena naslovima kao što su Deep Space Nine, Voyager, Enterprise, Discovery i Strange New Worlds.
Uticaj koji je izašao izvan televizije
Zvezdane staze ostavile su trag mnogo širi od televizijske zabave.
Kada je NASA sedamdesetih pripremala prvi Space Shuttle orbiter, fanovi Zvezdanih staza pokrenuli su kampanju da dobije ime Enterprise. NASA je na kraju upravo tako nazvala testni orbiter predstavljen 1976. godine.
Generacije naučnika, inženjera i astronauta kasnije su govorile o uticaju koji je serija imala na njihovo interesovanje za svemir i tehnologiju.
Čak su i neki uređaji koji su šezdesetih izgledali kao čista naučna fantastika – mali komunikatori, ravni ekrani, video-pozivi ili računari kojima se izdaju glasovne komande – danas deo svakodnevice.
Od gotovo otkazane serije do 60 godina istorije
Paradoks Zvezdanih staza možda najbolje objašnjava njihovu dugovečnost.
Serija koja tokom originalnog emitovanja nikada nije bila među najvećim televizijskim hitovima postala je daleko značajnija tek nakon što je ukinuta.
Ono što je počelo kao rizičan projekat studija Desilu pretvorilo se u franšizu koja je preživela šest decenija, smenu nekoliko generacija publike i ogromne promene u načinu na koji gledamo televiziju.
Godine 2026. Zvezdane staze zvanično obeležavaju 60 godina, a povodom jubileja najavljeni su brojni događaji i novi sadržaji tokom cele godine.
Možda je upravo zato čuvena poruka serije – da treba ići tamo gde niko ranije nije išao – nadživela televizijsku epohu u kojoj je nastala.
Jer Zvezdane staze nisu samo uspele da opstanu.
Uspela su da urade upravo ono što im na početku gotovo niko nije predviđao – da postanu televizijska legenda.
