Danas je gotovo nemoguće zamisliti Martija Mekflaja bez Majkla Džej Foksa, Aragorna bez Viga Mortensena ili Vulverina bez Hjua Džekmena. Ipak, nijedan od njih nije jednostavno ušetao na audiciju i odmah dobio ulogu po kojoj će ga pamtiti milioni gledalaca.
Neke od najpoznatijih filmskih uloga nastale su tek nakon problema sa prvobitnim izborom, promene glumca u poslednjem trenutku ili okolnosti koje producenti nisu mogli da predvide.
U pojedinim slučajevima snimanje je već bilo počelo kada je postalo jasno da nešto jednostavno ne funkcioniše.
Majkl Džej Foks – Povratak u budućnost
Jedan od najpoznatijih primera dogodio se tokom snimanja filma „Povratak u budućnost“.
Majkl Džej Foks bio je željeni izbor reditelja Roberta Zemekisa i scenariste Boba Gejla, ali zbog obaveza na televizijskoj seriji Family Ties u početku nije bio dostupan.
Uloga Martija Mekflaja zato je pripala Eriku Stolcu.
Problem je bio u tome što je produkcija nakon nekoliko nedelja shvatila da film ne funkcioniše onako kako je zamišljeno. Zemekis je kasnije objasnio da humor koji su očekivali jednostavno nije dolazio do izražaja. Posle približno šest nedelja snimanja doneta je izuzetno skupa odluka – već snimljene scene morale su da budu ponovljene, a Stolca je zamenio Majkl Džej Foks.
Rezultat je postao jedan od najprepoznatljivijih filmskih likova osamdesetih.
Teško je danas zamisliti Martija bez Foksove nervozne energije, komičnog tajminga i odnosa sa Dokom Braunom.
Vigo Mortensen – Gospodar prstenova
Još dramatičnija promena dogodila se na početku snimanja trilogije „Gospodar prstenova“.
Aragorna je prvobitno trebalo da igra irski glumac Stjuart Taunsend. Mesecima je trenirao i pripremao se sa ostatkom glumačke ekipe, ali je Piter Džekson zaključio da je za njegovu verziju Aragorna potreban stariji glumac.
Taunsend je napustio projekat neposredno pred početak, odnosno u samim prvim danima snimanja, a producenti su praktično preko noći morali da pronađu novog Aragorna.
Poziv je dobio Vigo Mortensen.
Posebno je zanimljivo što Mortensen u tom trenutku nije bio veliki poznavalac Tolkinovih knjiga i nije odmah bio siguran da želi da provede više od godinu dana na Novom Zelandu. Prema njegovim kasnijim pričama, upravo ga je sin nagovorio da prihvati ulogu.
Odluka je promenila njegovu karijeru.
Mortensenov Aragorn postao je jedan od zaštitnih znakova čitave trilogije, pa je danas teško poverovati da je u projekat stigao praktično kada je snimanje već počelo.
Hju Džekmen – Vulverin
Slična priča prati i jednog od najpoznatijih superheroja 21. veka.
Kada je pripreman prvi film „X-Men“, Hju Džekmen nije bio glavni izbor za Vulverina.
Za ulogu je bio predviđen škotski glumac Dagrej Skot, ali su komplikacije povezane sa njegovim prethodnim angažmanom i fizičkom spremnošću za zahtevno snimanje dovele do promene planova. Producent Ralf Vinter kasnije je rekao da je postojala zabrinutost da Skot neće biti spreman za fizički zahtevnu ulogu.
Produkcija se tada okrenula relativno nepoznatom australijskom glumcu koji je u Londonu igrao u mjuziklu Oklahoma!.
Zvao se Hju Džekmen.
Film je izašao 2000. godine, a Džekmen je ulogu Vulverina pretvorio u lik koji će obeležiti veliki deo njegove karijere.
Ono što je počelo kao rezervno rešenje postalo je jedan od najdugovečnijih spojeva glumca i superheroja u istoriji filma.
Harison Ford – Indijana Džouns
Ni Harison Ford nije bio siguran izbor za Indijanu Džounsa.
Džordž Lukas u početku nije želeo ponovo da angažuje Forda nakon saradnje na prethodnim filmovima, a među glumcima koji su razmatrani našao se Tom Selek.
Selek je bio veoma blizu uloge, ali je zbog ugovornih obaveza prema televizijskoj seriji Magnum, P.I. morao da odustane. Tek tada je put otvoren Harisonu Fordu.
Danas je rezultat filmska istorija.
Šešir, bič i Fordov način igranja avanturiste postali su toliko povezani sa Indijanom Džounsom da je gotovo nemoguće zamisliti kako bi čitava franšiza izgledala sa drugim glumcem.
Al Paćino – Kum
Kod „Kuma“ situacija je bila nešto drugačija – ovde problem nije bio u tome što je pogrešan glumac već počeo snimanje, već u tome što studio dugo nije želeo čoveka koga je reditelj Fransis Ford Kopola smatrao pravim izborom.
Kopola je insistirao na tada još nedovoljno poznatom Alu Paćinu za Majkla Korleonea.
Čelnici Paramounta nisu bili oduševljeni. Smatrali su da nije dovoljno visok niti odgovara njihovoj predstavi glavnog glumca, a razmatrana su i poznatija imena. Čak ni Paćinove prve probe nisu odmah promenile njihov stav.
Kopola je ipak ostao uporan.
Kada su producenti videli materijal iz čuvene scene u restoranu u kojoj Majkl ubija Soloca i Meklaskija, sumnje su počele da nestaju.
Paćinova transformacija od mirnog sina koji pokušava da ostane van porodičnog kriminalnog posla do hladnog šefa porodice postala je jedna od najpoznatijih glumačkih izvedbi američkog filma.
Nekada je najbolji kasting upravo onaj koji nije bio planiran
Ovi primeri pokazuju koliko je teško unapred znati šta će na filmu funkcionisati.
Stjuart Taunsend je mesecima pripremao Aragorna. Erik Stolc je već stajao pred kamerama kao Marti Mekflaj. Dagrej Skot bio je predviđen za Vulverina, dok je Tom Selek bio nadomak Indijane Džounsa.
A onda se dogodilo nešto neplanirano.
Producent je promenio odluku, reditelj je shvatio da lik ne funkcioniše, ugovor je sprečio glumca da prihvati posao ili se u poslednjem trenutku pojavio neko drugi.
I upravo zahvaljujući tim promenama dobili smo Majkla Džej Foksa kao Martija, Viga Mortensena kao Aragorna, Hjua Džekmena kao Vulverina, Harisona Forda kao Indijanu Džounsa i Ala Paćina kao Majkla Korleonea.
Ponekad se, izgleda, jedna od najboljih odluka u istoriji filma rodi tek nakon što prva odluka pođe naopako.
