SMRT KAO GRANICA LJUDSKOG POSTOJANJA
Izvor života reditelja Daren Aronofski, kroz tri vremenske ravni pripoveda jednu suštinski istu priču. To je priča o čoveku koji pokušava da pobedi smrt kako bi sačuvao osobu koju voli. Konkvistador Tomas u 16. veku traga za mitskim Drvetom života, lekar Tom Kreo u savremenom dobu pokušava da pronađe lek za tumor svoje supruge Izi. U budućnosti Tom se pojavljuje kao putnik koji sa drvetom putuje kroz svemir. Iako se njihove priče na prvi pogled razlikuju, povezuje ih ista potreba da se suprotstave prolaznosti i gubitku.
Upravo je odnos prema smrti jedno od centralnih idejnih pitanja filma. Tomijeva naučna potraga postepeno prerasta u opsesiju, jer on ne prihvata mogućnost da medicina možda neće moći da spreči Izinu smrt. Ljubav se zato u filmu pojavljuje u dvostrukom obliku. Ona predstavlja razlog zbog kojeg čovek želi da sačuva život, ali istovremeno može postati razlog zbog kojeg odbija da prihvati ono što ne može da promeni. Aronofski tako ne postavlja samo pitanje da li je moguće pobediti smrt, već i šta se događa čoveku kada čitav svoj identitet podredi toj borbi.
DRVO ŽIVOTA KAO SIMBOL
Motiv Drveta života predstavlja centralni simbol koji povezuje različite epohe i njihove junake. Njegovo poreklo i značenja oslanjaju se na različite religijske i mitološke predstave o drvetu, večnom životu i obnovi. U filmu ono predstavlja čovekovu drevnu želju da prevaziđe sopstvenu smrtnost. Za Tomasa ono je sredstvo kojim želi da spase kraljicu, za savremenog Toma potencijalni ključ za izlečenje. U budućnosti ono postaje deo kosmičke predstave o životu, smrti i obnavljanju.
Ipak, Drvo života nije prikazano samo kao simbol večnog trajanja. Njegovo značenje postaje složenije kada se posmatra zajedno sa motivima zemlje, vode, rasta i propadanja. Život u Izvoru života nije predstavljen kao pravolinijski put ka večnosti, već kao ciklus u kojem nastajanje i nestajanje postoje jedno uz drugo. Upravo zbog toga film suprotstavlja čovekovu želju za nepromenljivošću prirodnom procesu transformacije. Ono što čovek pokušava da zaustavi možda je upravo ono što život čini životom.
PRIHVATANJE KAO KONAČNA PROMENA
Tri vremenske priče mogu se zato posmatrati kao tri varijacije istog unutrašnjeg sukoba. Tomas, Tom i budući Tom pokušavaju da pronađu način da prevaziđu smrt, ali njihova potraga postepeno dobija drugačije značenje. Ako je na početku cilj bio da se smrt spreči, završni deo filma pomera fokus prema mogućnosti da se ona prihvati kao sastavni deo postojanja. Ljubav više ne mora da znači fizičko očuvanje voljene osobe po svaku cenu, već i sposobnost da se nastavi život nakon gubitka.
U tome se nalazi i osnovna idejno-motivska osovina Izvora života. Nauka, religija, mit i naučna fantastika u filmu postaju različiti načini na koje čovek pokušava da odgovori na isto pitanje: kako se pomiriti sa činjenicom da ništa ljudsko nije večno. Aronofski ne nudi jednostavno rešenje, već kroz simboliku Drveta života i tri povezane priče prikazuje prelazak od opsesivne želje za pobedom nad smrću ka prihvatanju životnog ciklusa. Film zato svoju najveću temu ne pronalazi u besmrtnosti, već u paradoksu da svest o smrtnosti može biti ono što čoveku daje najdublji razlog da život uopšte doživi kao vredan.
