Scenarista kultnog filma podelio potencijalni zaplet za savremenu verziju priče o Trevisu Biklu, maj 2024.
Pol Šreder, autor scenarija za legendarni film ‘Taksista’ iz 1976. godine, otkrio je neobičnu ideju za nastavak ovog klasika, inspirisanu ličnim susretom sa veštačkom inteligencijom. U originalu, koji je režirao Martin Skorseze, Trevis Bikl (Robert De Niro) je otuđeni bivši marinac u Njujorku, čija izolacija i frustracije postaju simbol urbanog nemira sedamdesetih.
Šreder je na svom zvaničnom Fejsbuk profilu podelio iskustvo u kojem je pokušao da istraži dinamiku savremenih muško-ženskih odnosa kroz interakciju sa AI devojkom. “Iz želje da razumem interakciju između muškaraca i žena u našoj matrici, nabavio sam onlajn AI devojku. Kakvo razočaranje”, napisao je Šreder, opisujući kako je AI entitet izbegavao dublje odgovore i na kraju prekinuo komunikaciju.
Na ovu objavu usledila je sugestija jednog pratioca da bi nastavak ‘Taksiste’ mogao prikazati Trevisa Bikla koji pokušava da ostvari vezu sa AI devojkom, ali je proces dovede do razočaranja i konflikta. Šreder je na ovu ideju odgovorio: “Sviđa mi se.” Ovaj predlog otvara mogućnost za savremenu reinterpretaciju karaktera, pomerajući fokus sa urbanog nasilja na digitalnu izolaciju i izazove koje donosi veštačka inteligencija.
Šreder je poznat kao jedan od ključnih saradnika Martina Skorsezea, potpisujući scenarija za filmove ‘Taksista’, ‘Razjareni bik’, ‘Poslednje Hristovo iskušenje’ i ‘Između života i smrti’. Kao reditelj, Šreder je ostvario uspehe sa naslovima poput ‘Američki žigolo’, ‘Iskušenik’ i ‘Kockar’, a u industriji je poznat i po otvorenim stavovima na društvenim mrežama.
U maju 2024. godine, Šreder je privukao pažnju izjavom da je napustio projekciju filma ‘Džoker: Ludilo u dvoje’ nakon samo 25 minuta, nazvavši iskustvo nedovoljnim za njegov ukus. Pored profesionalnih aktivnosti, početak 2025. godine doneo mu je i pravne izazove zbog optužbi bivšeg asistenta, koje je Šreder kategorički odbacio.
Iako ideja o nastavku ‘Taksiste’ sa AI motivima još nema potvrdu produkcije ili konkretnih planova studija, Šrederova otvorenost za ovu tematiku ukazuje na potencijalno novo poglavlje u analizi otuđenja, sada kroz prizmu digitalnog doba. Industrijski posmatrano, ovakav pristup mogao bi doneti svežinu kultnom naslovu, adresirajući aktuelne društvene teme kroz prepoznatljivu filmsku poetiku.
