‘Pathfinder’ iz 2007. godine inspirisan Oscarom nominovanim norveškim filmom iz 1987, ali nije uspeo da ponovi njegov uspeh
Vikingski akcioni spektakl “Pathfinder” iz 2007. godine, sa Karlom Urbanom u glavnoj ulozi, predstavljao je visokoprofilni remake norveškog filma iz 1987. koji je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film. Projekat iza kojeg stoji 20th Century Studios režirao je Markus Nispel, poznat po radu na žanrovskim ostvarenjima, ali uprkos velikim ambicijama, film nije naišao na očekivani odziv publike i kritike.
Urban, poznat po ulogama u franšizi “The Lord of the Rings”, tumači lik Ghosta — vikinga koji nakon brodoloma biva usvojen od strane novog plemena. Kroz narativ se provlači motiv legende prema kojoj će smrt pratiti dečaka. Odrastajući u ratnika, Ghost vodi borbu protiv napadačkih vikinga i brani svoju zajednicu i voljenu Starfire (Moon Bloodgood), pokrećući ličnu osvetu.
Originalni “Pathfinder” reditelja Nils Gaup-a smešten je oko 1000. godine na teritoriju Skandinavije i prati Aigina (Mikkel Gaup), jedinog preživelog nakon napada grupe “tsjuder” na njegovo selo. Film je stekao priznanje kritike i bio nominovan za Oskara, što je podiglo očekivanja od američkog remake-a.
Markus Nispel istakao je u intervjuu da su rimejkovi često efikasniji za produkcijske procese: “Sjajna stvar sa rimejkovima jeste što mnogo brže prolaze kroz sistem. ‘Pathfinder’ je bio moj koncept od samog početka, ali tržište je veoma zahtevno.” Ipak, njegov vizuelno intenzivan pristup nije uspeo da ostvari ni kritički ni komercijalni proboj.
Sa produkcijom koju potpisuje Lionsgate za distribuciju, “Pathfinder” iz 2007. vrlo slobodno adaptira originalni scenario, uvodeći drugačiju dinamiku između glavnih likova i proširujući akcione sekvence uz upotrebu modernih vizuelnih efekata. Uprkos tome, film nije postigao uticaj svog prethodnika niti se izdvojio među tadašnjim žanrovskim naslovima.
Industrijski gledano, neuspeh “Pathfindera” potvrđuje izazove sa kojima se suočavaju američki rimejkovi evropskih klasika — posebno kada se pokušava balansirati između autentičnosti originala i očekivanja masovne publike. Projekat ostaje primer kako ni angažovanje prepoznatljivih glumaca niti visoka produkcijska vrednost ne garantuju uspeh bez čvrste kreativne vizije.
