Džej Ramadanovski danas se pamti kao jedan od najprepoznatljivijih pevača narodne i pop-folk muzike sa prostora bivše Jugoslavije. Međutim, krajem osamdesetih njegova karijera tek je počinjala, a jedan od važnih trenutaka na putu ka velikoj popularnosti dogodio se tamo gde ga mnogi danas ne bi očekivali – na filmu.
Džej se 1989. godine pojavio u filmu „Hajde da se volimo 2“, drugom delu izuzetno popularnog filmskog serijala sa Lepom Brenom. U filmu je izveo svoju tada popularnu pesmu „Slažeš li se ti“.
Njegovo pojavljivanje nije bilo samo zanimljiv izlet jednog pevača na filmsko platno. Sam Džej je godinama kasnije govorio da mu je upravo taj film značajno pomogao da ga upozna mnogo šira publika.
Džej je tada tek gradio karijeru
Pre filma, Džej je već napravio prve ozbiljne korake u muzici.
Prelomni trenutak dogodio se kada su njegov talenat prepoznali Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa. Sa pesmom „Zar ja da ti brišem suze“ nastupio je na festivalu MESAM 1987. godine, čime je počeo njegov ozbiljniji prodor na jugoslovensku muzičku scenu.
Međutim, konkurencija je u tadašnjoj Jugoslaviji bila ogromna.
Džej je kasnije pričao da njegova prva pesma nije odmah izazvala veliko interesovanje upravo zato što je zemlja u tom trenutku imala veliki broj poznatih i popularnih pevača.
Tada mu se otvorila potpuno drugačija prilika.
Lepa Brena, Raka Đokić i Saša Popović pomogli su mu na početku
Džej je otvoreno govorio o ljudima koji su mu pomogli dok još nije bio velika zvezda.
U jednom intervjuu posebno je izdvojio Lepu Brenu, Raku Đokića i Sašu Popovića, navodeći da su imali važnu ulogu na početku njegove karijere. Prisećao se čak i da je u kancelariji Rake Đokića udarao pečate na ulaznice za Brenine koncerte u Domu sindikata.
Upravo preko tog kruga ljudi stigla je i prilika da se pojavi u drugom delu filma „Hajde da se volimo“.
Za mladog pevača koji je tek pokušavao da pronađe svoje mesto na estradi teško da je u tom trenutku postojala bolja promocija.
https://www.youtube.com/watch?v=CRBdGVLIPFo
„Slažeš li se ti“ pred ogromnom publikom
U filmu Džej izvodi pesmu „Slažeš li se ti“, za koju je tekst napisala Marina Tucaković, dok je muziku potpisao Aleksandar Radulović Futa.
Međutim, publika nije zapamtila samo njegov glas.
Džej je već tada pokazivao ono što će kasnije postati jedan od njegovih zaštitnih znakova – specifičnu energiju, pokrete i način na koji je spajao narodnu muziku sa scenskim nastupom koji je podsećao na soul izvođače.
Upravo je taj detalj i sam Džej smatrao važnim.
„Počeo sam da đuskam u stilu Džejmsa Brauna“
Godinama kasnije Ramadanovski je objasnio koliko mu je pojavljivanje u filmu značilo.
Govorio je da je publici postao simpatičan jer je uz narodnu muziku plesao u stilu Džejmsa Brauna. Pošto je Lepa Brena već bila ogromna zvezda, film je gledala masovna publika, pa je samim tim i Džej odjednom postao mnogo prepoznatljiviji.
To je zanimljiv detalj njegove biografije jer pokazuje da njegov proboj nije bio vezan samo za pesme.
Publika je počela da pamti i njegovu pojavu.
Nizak rast, karakterističan glas, pokreti, energija i emotivan način pevanja stvorili su scenski identitet koji se razlikovao od velikog broja tadašnjih izvođača.
Posle filma karijera kreće naglo uzlazno
City Records u biografiji Ramadanovskog upravo pojavljivanje u filmu „Hajde da se volimo 2“ izdvaja kao događaj posle kojeg je njegova karijera krenula snažno uzlaznom putanjom.
I sam Džej je kasnije praktično napravio istu vezu.
Nakon filma usledio je veliki koncert na Tašmajdanu 1990. godine, a Ramadanovski je tvrdio da je tokom naredne četiri godine imao čak po dva nastupa dnevno.
Početkom devedesetih postao je jedna od velikih zvezda tadašnje muzičke scene.
Usledile su pesme po kojima će ostati poznat decenijama, među kojima su „Nedelja“, „Rađaj sinove“, „Sunce ljubavi“, „Mrak, mrak“ i brojne druge. Nastupao je širom bivše Jugoslavije, ali i na turnejama u inostranstvu.
Mala filmska uloga koja je ostala važan deo njegove biografije
Džej u „Hajde da se volimo 2“ nije imao veliku glumačku ulogu. U filmskim kreditima naveden je kao šibicar, ali je njegovo pojavljivanje bilo dovoljno upečatljivo da ga primeti ogromna publika.
Upravo zato ova epizoda predstavlja jedan od zanimljivijih detalja njegove karijere.
Čovek koji će nekoliko godina kasnije puniti dvorane i postati jedan od simbola muzičke scene devedesetih tada je još bio pevač koji se borio za pažnju publike.
A jedna od najvećih zvezda Jugoslavije, Lepa Brena, i jedan od najgledanijih muzičko-filmskih projekata tog vremena dali su mu priliku da ga vide milioni.
Džej je kasnije jasno govorio koliko mu je to značilo: publika ga je zapazila, njegov neobični spoj narodne muzike i pokreta u stilu Džejmsa Brauna ostao je upamćen – a ubrzo nakon toga počeo je veliki uspon njegove karijere.
