Pre nego što je postao jedna od najvećih filmskih zvezda, Morgan Frimen prihvatio je ulogu Otela jer mu je novac bio potreban da plati kiriju i osnovne životne troškove. Godinama kasnije, glumac je rekao da je njegovo tumačenje Šekspirovog junaka bilo među najgorim stvarima koje je uradio.
U razgovoru za „The Times“ prisetio se koliko je tada bio zabrinut zbog finansijske situacije. Razmišljao je kako da pronađe drugi način da plati kiriju, dok je stanodavcu morao da objašnjava zašto novac kasni.
„Bio sam užasan. Jedna od najgorih stvari koje sam ikada uradio, ali bio je to posao“, priznao je glumac.
Glavnu ulogu u predstavi „Otelo“, koja se izvodila u Teksasu, dobio je 1983. godine. Angažman mu je bio neophodan, ali nije bio zadovoljan svojom glumom.
Frimen je glumačku karijeru započeo mnogo ranije, ali veliki filmski uspeh ostvario je tek u kasnim četrdesetim godinama. Debitovao je 1964. godine u mjuziklu „Hello, Dolly!“, a iste godine pojavio se i u filmu „The Pawnbroker“.
Posle završetka dečije emisije „The Electric Company“ 1977. godine, u kojoj je proveo šest godina i snimio više od 700 epizoda, našao se u teškoj profesionalnoj situaciji. Nije uspevao da dobije nove angažmane, pa se ponovo okrenuo pozorištu.
Nezadovoljstvo ulogom Otela nije nestalo ni godinama kasnije. Frimen je u više navrata kritikovao svoje tumačenje Šekspirovog junaka, a 2001. godine pojavile su se informacije da bi mogao ponovo da ga zaigra, ovog puta u produkciji povezanoj s Kraljevskom šekspirovskom kompanijom. Do realizacije projekta ipak nije došlo.
Prekretnicu u karijeri donela mu je uloga u filmu „Street Smart“ iz 1987. godine, za koju je dobio prvu nominaciju za Oskara. Kasnije su usledile nominacije za filmove „Driving Miss Daisy“ i „Bekstvo iz Šošenka“, kao i saradnje s velikim imenima filmske industrije.
Frimenova priča pokazuje manje poznatu stranu holivudske slave: čak i glumci koji će postati filmske legende ponekad prihvataju poslove ne zbog umetničkog izazova, već zato što moraju da plate račune.
