TV Revija nastavlja serijal u kojem tokom 13 dana predstavlja 13 filmova čiji naslovi sadrže brojeve. Dvanaesti nastavak rezervisan je za „12 žigosanih“, jedan od najpoznatijih ratnih filmova šezdesetih godina. Originalnog naslova „The Dirty Dozen“, film je premijerno prikazan 1967. godine. Režirao ga je Robert Oldrič, a predvodio ga je Li Marvin. Uz njega se pojavljuje impresivna postava u kojoj su Čarls Bronson, Ernest Borgnajn, Džon Kasavetes, Donald Saterlend, Džim Braun, Teli Savalas i Robert Rajan.
Film je zasnovan na romanu E. M. Natansona i smešten je u završni period Drugog svetskog rata. Međutim, „12 žigosanih“ nije tipična priča o uzornim vojnicima i besprekornim herojima. Njegovi junaci dolaze iz zatvora, a među njima su ljudi osuđeni na najteže kazne. Upravo od takve grupe treba napraviti jedinicu sposobnu za gotovo samoubilačku operaciju.
Li Marvin predvodi najneobičniju jedinicu
Major Džon Rajsman, kojeg igra Li Marvin, dobija zadatak koji bi malo koji oficir poželeo. Mora da izabere i obuči dvanaestoricu vojnih zatvorenika. Oni zatim treba da budu poslati iza neprijateljskih linija pred savezničko iskrcavanje u Normandiji. Meta je dvorac u Francuskoj u kojem se okupljaju visoki nemački oficiri.
Veći deo snage filma proizlazi iz odnosa Rajsmana i njegovih novih vojnika. Oni nisu disciplinovani profesionalci. Mnogi otvoreno odbacuju autoritet, a međusobni sukobi gotovo su neizbežni. Obuka zato postaje podjednako važna kao i sama misija.
Li Marvin je bio idealan izbor za takvog komandanta. Njegov Rajsman ne pokušava da bude inspirativni vojskovođa iz klasičnog ratnog filma. On je grub, praktičan i spreman da krši pravila kada smatra da je to potrebno.
Marvin je, pritom, imao stvarno ratno iskustvo. Tokom Drugog svetskog rata služio je u američkom Marinskom korpusu na Pacifiku. To njegovom nastupu daje dodatnu zanimljivost, posebno u scenama obuke i sukoba sa vojnom hijerarhijom.
Bronson, Saterlend, Kasavetes – glumačka postava za pamćenje
Jedan od najvećih aduta „12 žigosanih“ jeste glumačka ekipa koja danas izgleda gotovo neverovatno. Čarls Bronson igra Džozefa Vladislava, jednog od najsposobnijih pripadnika grupe. U filmu se pojavljuje nekoliko godina pre nego što će postati velika međunarodna akciona zvezda.
Džon Kasavetes tumači Viktora Franka, buntovnika čiji odnos sa Rajsmanom donosi neke od važnijih sukoba. Kasavetes je za ovu ulogu bio nominovan za Oskara za najboljeg sporednog glumca.
Tu je i Donald Saterlend, koji je tada bio na početku velike filmske karijere. Njegov Vernon Pinkli nije najvažniji član grupe, ali je postao jedan od upečatljivijih likova. Film je pomogao da Saterlend privuče veću pažnju Holivuda.
Postavu dodatno čine Ernest Borgnajn, Džim Braun, Teli Savalas, Klint Voker, Trini Lopez i Ričard Džekel. Robert Rajan igra pukovnika Evereta Dašera Bridloua.
Ratni film u kojem heroji nisu herojski tipovi
„12 žigosanih“ razlikovao se od mnogih ranijih ratnih spektakala zbog odnosa prema sopstvenim protagonistima. Članovi jedinice nisu predstavljeni kao moralni uzori. Među njima su ubice, nasilnici i ljudi sa ozbiljnim psihološkim problemima.
Film zato postavlja neprijatno pitanje. Može li rat od kriminalca napraviti heroja samo zato što je njegova sposobnost za nasilje usmerena prema neprijatelju?
Oldrič ne pokušava da potpuno očisti svoje junake od njihove prošlosti. Naprotiv, njihove mane ostaju prisutne tokom čitavog filma. Istovremeno, vojni sistem koji ih šalje u smrt nije prikazan kao naročito human.
Takav pristup dao je filmu ciničniji ton od mnogih ratnih ostvarenja prethodnih decenija. Autoritet se često ismeva, a vojna disciplina nije predstavljena kao vrednost sama po sebi. Rajsman se čak sukobljava sa nadređenima jer više veruje praktičnom iskustvu nego pravilima.
Od zatvorenika do filmskog tima koji je postao obrazac
Struktura filma danas deluje veoma poznato jer je formula okupljanja grupe problematičnih pojedinaca kasnije korišćena bezbroj puta. Najpre upoznajemo članove tima. Zatim dolaze obuka, međusobni sukobi i stvaranje zajedništva. Tek nakon toga počinje velika operacija.
Takav model kasnije je postao standard brojnih akcionih i ratnih filmova. Posebno je privlačna ideja da svaki član ekipe poseduje drugačiji temperament ili sposobnost. Gledalac zato ne prati samo jedinicu, već grupu veoma različitih karaktera.
Film pritom dugo odlaže glavnu borbenu operaciju. Veliki deo trajanja posvećen je pripremama. Zbog toga publika upoznaje odnose među likovima pre nego što budu izloženi stvarnoj opasnosti.
Kada misija konačno počne, ton postaje znatno ozbiljniji. Humor i prepucavanja iz perioda obuke ustupaju mesto nasilju i gubicima. Film time podseća da je obećanje o iskupljenju za većinu ovih ljudi povezano sa ogromnim rizikom.
Veliki uspeh i Oskar za zvuk
„12 žigosanih“ postali su veliki bioskopski uspeh i jedan od filmova koji su obeležili karijeru Roberta Oldriča. Ostvarenje je dobilo četiri nominacije za Oskara. Pobedu je odnelo u kategoriji za najbolje zvučne efekte.
Džon Kasavetes nominovan je za sporednu mušku ulogu, dok je film bio nominovan i za montažu. Priznanje je stiglo i za zvuk.
Uspeh je pokazao da publika želi ratne filmove koji ne moraju da se oslanjaju na idealizovane junake. „12 žigosanih“ ponudili su upravo suprotno. U prvi plan stavili su ljude koje bi društvo u mirnodopskim okolnostima najradije držalo iza rešetaka.
Više od pola veka kasnije, film ostaje jedan od najprepoznatljivijih primera priče o grupi otpadnika okupljenih za gotovo nemoguć zadatak. Njegova glumačka postava dodatno je dobila na značaju kako su Bronson, Saterlend i drugi gradili velike karijere. Li Marvin je, međutim, ostao centralna figura čitavog filma.
„12 žigosanih“ zato nije samo ratna avantura iz šezdesetih. Film je pomogao da se popularizuje model akcionog tima sastavljenog od antiheroja. Trag te formule lako se prepoznaje i u mnogo kasnijim holivudskim ostvarenjima.
Na platformi Apollon postoji selekcija najboljih domaćih i holivudskih filmova i serija. Ljubitelji kvalitetnog filmskog i televizijskog programa tako mogu da pronađu brojne naslove na jednom mestu.
