Sultanija Mihrimah, ćerka Sulejmana i Hurem, bila je moćna i mudra pripadnica “sultanata žena” s velikim uticajem u Osmanskom carstvu.
Bila je jedina ćerka sultana Sulejmana Veličanstvenog iHumrem, žena čije je ime postalo simbol jednog od najmoćnijih razdoblja Osmanskog carstva – sultanata žena. Iako je živela u svetu u kojem su muškarci formalno donosili odluke, Mihrimah uspela je da stekne ogroman politički uticaj, upravlja haremom, učestvuje u državnim poslovima i ostane upamćena kao jedna od najmoćnijih žena osmanske istorije.
Sunce i mesec
Sultanija Mihrimah je rođena je 1522. godine u Istanbulu, a njeno ime u prevodu sa persijskog, znači “sunce i mesec”. Živela je u vremenu “sultanata žena”, koji je započela njena majka Hurem. U tom razdoblju tokom 16. i 17. veka, supruge i majke sultana imale su ogroman uticaj na svoje muževe i sinove, a samim tim i na vlast, a Mihrimah je jedina krvna članica dinastije koja je uspela da na dvoru ostvari veliki uticaj, pa čak i da dođe na čelo harema posle smrti svoje majke.
Mihrimah je uživala posebne privilegije. Ćerke sultana imale su visok status, uporediv sa statusom prinčeva. U hijerarhiji harema, nakon smrti svoje majke 1558. godine, Mihrimah je zauzela položaj najstarije žene u dinastiji, što joj je dalo pravo glasa u najvažnijim državnim poslovima.
Sultanija je odgajana i obrazovana pod strogim nadzorom svoje ambiciozne majke, pa je stekla najbolje obrazovanje tog vremena. Tadašnji francuski ambasador na osmanskom dvoru je u svojim depešama govorio o ovome: „Sulejmanova ćerka nije samo lepa po izgledu, već ima i oštar um, govori nekoliko jezika i pokazuje interesovanje za državne poslove, što je retkost među osmanskim ženama.”
Udaja za 22 godine starijeg Rustem-pašu
Krajem 1538. godine sultanija Hurem je odlučila da je vreme da se njena šesnaestogodišnja ćerka uda. Za muža je odabran 22 godine stariji Rustem-paša, namesnik Dijarbakira, a četvrtog decembra naredne godine sklopljen je brak. Ovo je bio interesni brak, a ne iz ljubavi, što je bilo uobičajeno za to doba, pogotovo kada su u pitanju članovi vladarskih dinastija. Ovaj brak doneo je Rustemu otvoren put ka mestu velikog vezira, pa je 1541. postao drugi vezir, a 1544. i veliki vezir Osmanskog carstva. Njegovim položajem sultanija Hurem je dodatno ojačala svoj i dobila moćnog saveznika u divanu.
Samo venčanje je organizovano sa izuzetnim sjajem. Veselje je trajalo nekoliko nedelja, a cena Mihrimahovog miraza bila je za to vreme astronomska suma – više od milion akči. Ovo je učinjeno ne samo da bi se demonstrirala moć dinastije, već i da bi se naglasio značaj Rustem-paše kao novog člana carske porodice. Par je imao dvoje dece – ćerku Ajše Humašah i sina Osmana.
Nakon stupanja Rustema na mesto velikog vezira, pojačala se i politička aktivnost sultanije Mihrimah. „Kao i njena majka, Mihrimah je mogla da pretvori porodične veze u stvarnu političku moć, postavši jedna od retkih žena koja je otvoreno učestvovala u istoriji osmanske države”, navodi istoričarka Lesli Pirs, u svom delu „Imperijalni harem: Žene i suverenitet u Osmanskom carstvu“.
Mihrimah i Rustem postali su jak politički tandem. Koristeći svoj uticaj na oca, sultanija je pomogla svom mužu da napreduje, dok je on preko svog položaja ostvarivao njihove zajedničke političke ciljeve. Zajedno sa Hurem su stvorili ogromnu mrežu doušnika i saveznika, što im je omogućilo da kontrolišu politički život.
