Postoje televizijske serije koje postanu popularne, ali i one koje prerastu u pravi društveni fenomen. Jedna od njih bila je „Kasandra“, venecuelanska telenovela zbog koje su se devedesetih godina u Srbiji organizovali mitinzi, potpisivale peticije, pisale pesme i punile sportske hale. Kada je glumica koja je tumačila glavnu junakinju konačno stigla u našu zemlju, dočekana je uz ovacije, a njeno kretanje u pojedinim gradovima obezbeđivala je policija.
Priča o Kasandri počela je mnogo pre njenog dolaska u Srbiju. Venecuelanska serija, premijerno prikazivana od 1992. godine, stigla je na Treći kanal Radio-televizije Srbije 1997. godine i ubrzo osvojila ogromnu pažnju publike.
U središtu radnje bila je mlada Kasandra, devojka odrasla među putujućim cirkusantima, koja postepeno otkriva istinu o svom poreklu. Ljubavne intrige, porodične tajne, zamene identiteta i nepravedne optužbe držale su gledaoce u neizvesnosti tokom 150 epizoda.
Glavnu ulogu tumačila je Koraima Tores, dok su među najprepoznatljivijim junacima bili Ignasio, Hose Luis i Randu, kojeg je igrao Enri Soto.
Zbog izmišljene junakinje organizovali pravi miting
Koliko je „Kasandra“ bila popularna možda najbolje pokazuje događaj iz Kučeva, koji se i danas prepričava kao jedna od najneobičnijih epizoda u istoriji domaće televizijske publike.
Kada je Kasandra u seriji završila u zatvoru, grupa građana ovog mesta pokrenula je peticiju za njeno oslobađanje. Inicijativa je nastala nakon što su se dve starije žene obratile advokatu Draganu Miliću, želeći da nekako pomognu svojoj omiljenoj junakinji.
Od prvobitne šale nastala je prava lokalna senzacija. Organizovan je čak i skup pod sloganom „Samo Srbin Kasandru spašava“, održan 21. juna 1997. godine.
Prema tadašnjem izveštaju časopisa „Svet“, prikupljeno je više od 400 potpisa, dok se na skupu okupilo preko 200 građana.
Zahtevi su bili podjednako neobični: od oslobađanja Kasandre iz zatvora i obezbeđivanja azila u Kučevu do predloga da dobije ulicu sa svojim imenom i postane počasna građanka ovog mesta.
Ipak, važno je naglasiti da se nije radilo samo o ljudima koji nisu razlikovali fikciju od stvarnosti. Organizatori su kasnije objašnjavali da je akcija imala izrazito satiričan karakter, iako su pojedini gledaoci zaista bili duboko potreseni sudbinom televizijske junakinje.
Kako je Kasandra stigla u Srbiju?
Popularnost serije bila je tolika da je tokom leta 1997. godine organizovana poseta glavne glumice Koraime Tores i njenog kolege Enrija Sotoa tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Prema izveštaju časopisa „Sabor“, objavljenom 1. septembra 1997. godine, među organizatorima dolaska bili su „Narodna knjiga“ i „Estrada Taš“, dok su u medijskoj podršci učestvovali RTS, „Ekspres politika“ i „TV Novosti“.
Koraima Tores i Enri Soto stigli su na beogradski aerodrom 13. avgusta 1997. godine avionom kompanije Alitalija. Sa glumicom su doputovali i njen suprug i njihov tada osmomesečni sin.
Obožavaoci su na aerodromu čekali svoje idole uprkos velikoj vrućini. Kada su se glumci konačno pojavili, usledilo je uzbuđenje, a obezbeđenje ih je sprovelo do automobila kojim su otišli u hotel „Hajat“.
Međutim, to je bio tek početak višednevne turneje koja je obuhvatila Novi Sad, Niš, Beograd i Suboticu.
Hiljade ljudi u halama, Šaban Bajramović pevao Kasandri
Prvi veliki javni nastup održan je u Novom Sadu, gde se u Spensu, prema tadašnjim novinskim izveštajima, okupilo oko 5.000 posetilaca.
U programu su učestvovali domaći muzičari, uključujući orkestar Bobana Markovića i legendarnog Šabana Bajramovića, koji je otpevao pesmu posvećenu Kasandri.
Publika je skandirala imenima televizijskih junaka, a pojedini najmlađi obožavaoci pokušavali su da priđu pozornici kako bi dobili autogram ili zagrlili glumce.
Slična atmosfera vladala je i u Nišu, gde je u hali Čair organizovan program pred približno 3.000 ljudi.
Koliko je tadašnji doček bio nesvakidašnji, posle gotovo tri decenije prisetio se voditelj Voja Nedeljković, koji je vodio manifestaciju „Kasandra u Srbiji“.
Gostujući u programu TV Prva 2024. godine, Nedeljković je ispričao da je policija pratila goste od naplatne stanice na ulasku u Niš sve do Čaira, sa uključenim rotacionim svetlima, nalik pratnji visokih državnih delegacija.
U Beogradu je program organizovan u hali Pionir, a Koraima Tores je tokom posete obišla i Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici.
Glumci su posetili i Suboticu, dok je deo putovanja obuhvatio kratku posetu crnogorskom primorju.
Turneja je dobila ogromnu medijsku pažnju, a tadašnji list „NIN“ u avgustu 1997. godine čak je otvorio pitanje moguće političke upotrebe popularnosti glumice u predizbornom periodu.
Zašto su ljudi toliko voleli Kasandru?
Popularnost venecuelanske serije teško je posmatrati odvojeno od vremena u kojem je prikazivana.
Srbija je tokom devedesetih prolazila kroz duboku ekonomsku i društvenu krizu, a televizija je velikom broju ljudi predstavljala jedan od najdostupnijih oblika svakodnevne zabave.
Priča o devojci koja, uprkos nepravdi i brojnim preprekama, pokušava da pronađe ljubav i sreću pružala je publici priliku da se nakratko udalji od svakodnevnih problema.
O tom fenomenu govorio je i Antonio Paez, nekadašnji zamenik izvršnog producenta kompanije Koral pikčers, koja je distribuirala seriju. U razgovoru za BBC objasnio je da je „Kasandra“ mnogim ljudima na Balkanu predstavljala svojevrsni predah od teške stvarnosti.
Zanimljivo je da je popularnost serije imala čak i neočekivanu političku dimenziju u susednoj Bosni i Hercegovini. Kako je BBC objavio 2024. godine, američki Stejt department je tokom političke krize u Republici Srpskoj 1997. bio zainteresovan da se nastavi emitovanje „Kasandre“, strahujući da bi prekid omiljenog programa mogao dodatno da poveća nezadovoljstvo stanovništva.
Povratak u Srbiju posle 27 godina
Koraima Tores ponovo je doputovala u Beograd u septembru 2024. godine, ovog puta zbog angažmana u domaćoj seriji „Igra sudbine“.
Glumica je tada govorila o uspomenama na svoju prvu posetu i priznala da je posebno pamti po ljubavi koju je dobila od srpske publike.
Tokom gostovanja na TV Prva iznenadila ju je i pevačica Zejna, koja je izvela pesmu „Kasandra“, podsetivši je na muzički hit koji je Šaban Bajramović posvetio njenom televizijskom liku.
Gotovo tri decenije nakon što je prvi put stigla u Beograd, glumica je tako ponovo postala deo domaćeg televizijskog programa, ali i probudila nostalgiju kod generacija koje su odrasle uz njenu najpoznatiju ulogu.
Danas, kada su gledaocima dostupne hiljade serija na striming platformama, teško je zamisliti da jedno televizijsko ostvarenje može da izazove takvu kolektivnu euforiju.
Ipak, „Kasandra“ je pokazala da televizija ponekad može da bude mnogo više od zabave. Njeni junaci postali su deo svakodnevnih razgovora, njena priča inspirisala je neobične događaje, a dolazak glavne glumice pretvorio se u spektakl koji se u Srbiji pamti i gotovo trideset godina kasnije.
