„Ivanova korita“ postala su jedna od najprepoznatljivijih pesama Merime Njegomir, a mnogi je danas doživljavaju gotovo kao staru narodnu pesmu. Ipak, numera ima poznatog autora – muziku i tekst potpisuje Milutin Popović Zahar, a iza njenog nastanka krije se veoma lična i tužna priča.
Pesma je nastala 1999. godine, u vreme kada je Zaharov stric Jakša teško bolovao od raka pankreasa. Kako je kompozitor kasnije ispričao, stric je živeo u Beogradu, ali je bio poreklom iz Crne Gore i u poslednjim danima života poželeo je nešto što ga je vezivalo za zavičaj.
Stric je tražio vodu sa Ivanovih korita
Zahar je ispričao da ga je teško bolesni stric zamolio da mu donese vodu sa Ivanovih korita kod Cetinja. Verovao je ili se makar nadao da bi mu upravo ta voda mogla pomoći.
„Molim te, sinovče, donesi mi jedan balon vode sa Ivanovih korita kod Cetinja, čini mi se da ću da ozdravim od toga“, prisetio se Zahar njegovih reči.
Međutim, Zaharova strina predložila mu je da ne putuje toliko daleko, već da natoči vodu sa nekog drugog izvora i odnese je bolesnom čoveku.
Zahar ju je poslušao.
Jedan gutljaj bio je dovoljan
Kada je doneo vodu stricu, dogodilo se nešto što će mu ostati duboko urezano u sećanju.
Jakša je popio gutljaj i odmah mu rekao: „Ovo nije voda sa Ivanovih korita.“
Zahar je posle toga krenuo kući osećajući stid i grižu savesti. Kasnije je pričao da je tog dana u Beogradu bila velika gužva i da mu se činilo da se satima vozio kroz grad.
Upravo tokom te vožnje počela je da nastaje pesma.
https://www.youtube.com/watch?v=c8J9S-SRIYg
Stihovi su mu dolazili dok se vozio kroz Beograd
Dok je razmišljao o teško bolesnom stricu i njegovoj želji da popije vodu iz zavičaja, Zaharu su počeli da se nižu stihovi.
Iz tog događaja nastala je centralna ideja pesme – da postoje bolesti i ljudske patnje protiv kojih ni voda kojoj se pripisuju posebna svojstva ne može da pomogne.
Zahar je tu ličnu tragediju potom pretočio u priču o Anki, njenoj majci, izgubljenoj ljubavi i Ivanovim koritima.
Tako je stvarna priča o bolesnom čoveku i njegovoj čežnji za vodom iz Crne Gore pretvorena u ljubavnu narodnu pesmu.
Pesma prvobitno nije bila namenjena Merimi Njegomir
Još jedna zanimljivost jeste da „Ivanova korita“ prvobitno nisu bila napisana za Merimu Njegomir.
Tek dve godine nakon nastanka pesme Zahar ju je ponudio Merimi. Njoj se numera dopala, ali je imala jednu primedbu – smatrala je da je priča previše tužna.
Ta reakcija uticala je čak i na konačnu verziju pesme.
Merima je uticala na završetak pesme
Zahar je kasnije otkrio da je upravo zbog Merimine reakcije dopisao završne stihove u kojima se pojavljuje nada da će Anka ipak ozdraviti od ljubavi.
Na taj način pesma koja je nastala iz stvarne priče o bolesti i nemoći nije završena potpunim beznađem. Merimina sugestija praktično je pomogla da priča dobije svetliji završetak.
Kada ju je Merima Njegomir konačno otpevala, „Ivanova korita“ postala su jedan od najvećih hitova njene karijere.
Pesma koju mnogi danas smatraju narodnom
Jedan od najboljih pokazatelja koliko se pesma ukorenila među publikom jeste to što je mnogi doživljavaju kao tradicionalnu narodnu numeru, iako su njen autor i vreme nastanka poznati.
Muziku i tekst potpisuje Milutin Popović Zahar, dok je interpretacija Merime Njegomir postala neraskidivo povezana sa ovom pesmom.
Iza melodije koja se već decenijama čuje na veseljima tako se zapravo nalazi priča koja je počela u potpuno drugačijim okolnostima – uz teško bolesnog čoveka koji je pred kraj života poželeo samo jedno: da još jednom popije vodu sa Ivanovih korita.
