Ove godine navršava se tačno deset godina od smrti Milorada Mandića Mande. Način na koji je on govorio o kolegama ostao je upamćen kao pun poštovanja. Jedan od tih kolega je bio i Bata Živojinović.
- Bata je neko ko je, recimo na snimanju Lepih sela, dok je pomoćnik režije u naređenju napisao da mi moramo da budemo na setu nekih dvadeset do dvadeset jedan sat uveče i snimamo celu noć. Uz sve ono podsećanje da smo u ratnoj zoni u vreme ratnih dejstava, da je bilo prerizično za toliku ekipu pod onim day light osvetljenjima da slikamo, to je onako baš bilo opasno, Bata je sa nama došao na set, seo je u svoju stolicu i mi smo snimali i snimali i ponavljali scene, pirotehnike je bilo dosta.
Manda se prisetio i koliko je sati tada Bata čekao na setu:
- Negde oko jedan po ponoći priđe pomoćnik, a mi smo u tom trenutku blizu njega i čujemo da kaže: gospodine Živojinoviću, ja mislim da vi noćas nećete stići da snimite svoj kadar, a on je sve vreme u uniformi sa oružjem, čeka strpljivo, pije kaficu. Kaže u jedan po ponoći, ja mislim da vi noćas više nećete moći da snimate, auto vas čeka, izvolite u hotel. I svi stojimo i gledamo koja će njegova reakcija biti. Da ti jednog takvog čoveka, jednu takvu veličinu glumačku, šest sati držiš na setu da bi mu rekao: ne ipak nećeš snimati, vrati se u hotel. Meni da je tako nešto rekao, to bi se završilo drugačije.
Ipak, Batina sujeta bila je manja od njegove veličine, pa je sa velikim poštovanjem dočekao svoje kolege:
- Međutim Bata ustane, kaže hvala lepo pogleda u nas, mi čekamo reakciju, a on kaže, čekam vas. Kod njega. Mi kažemo, Bato, snimaćemo do ujutru, nemoj da nas čekaš, spavaj. Alo, čekam vas. Mi završimo snimanje, već je svanulo, vraćamo se prema svojim sobama u tom smeštaju i komentarišemo u kolima, umorni, još je šminka ba nama. Bata rekao čekam vas, kažem ma gde nas čeka Bata, koliko je sati, svanulo. Odlučimo mi da prođemo pored njega da samo da vidimo, ako spava nećemo da ga diramo. I prođemo, onako stidljivo kucamo na vrata da ga ne probudimo, ako slučajno spava, nema smisla. Otvara Slava pokojni, vođa statista, kaže ajde bre ljudi, gde ste do sad. Pritom napominjem da mi snimamo u nemogućim uslovima, ratno vreme, nema hrane, nema ništa bukvalno. Mi ulazimo unutra, a on spojio stolove, servirao sve, salate, pečenja, binu iz Kovačice doneo, kaže: koliko bre da vas čekam, ajde sedajte. Eto to je bio Bata.
A potim je setno završio prisećanje Manda:
- I stvarno, mi smo potpuno bili zatečeni šta je njemu sve bilo na pameti. On je znao tamo u kakvim uslovima mi radimo i sve živo, on se spremio, možda iznenađen da te večeri ranije ode sa snimanja, da ne bude do jutra, ali je bio spreman. Možda će to biti sutra u deset, jedanaest, dvanaest kada se budimo, spremamo, idemo dalje. Ne on je čekao tu noć svoje mlade kolege, mnogo nas je voleo, a mi njega obožavali.
