Porodična drama snimana u Parizu i Londonu, sa budžetom od 1,3 miliona evra, ulazi u post-produkciju.
Liam Hellmann ulazi na scenu kao reditelj debitant sa filmom „Trafalgar„, okupljajući internacionalni ansambl predvođen Fanny Ardant i Dannyjem Hustonom. Ovaj offbeat family drama projekat realizovan je uz ograničeni budžet od 1,3 miliona evra i sniman tokom samo dvanaest dana između Pariza i Londona. Prema industrijskim izvorima, „Trafalgar“ trenutno se nalazi u fazi post-produkcije i predstavlja nastavak saradnje Hellmanna sa producentom Charlesom Benoinom, sa kojim je prethodno radio na filmu „Only What We Carry“. Fokus ključne fraze „Trafalgar film“ jasno oslikava specifičnost ovog projekta u savremenoj evropskoj produkciji.
Uprkos neobičnom pristupu scenariju, gde nije postojao tradicionalni screenplay već sedmosedmični outline koji su glumci dopunjavali ličnim iskustvima, produkcija je uspela da privuče renomirane umetnike. Pored Ardant i Hustona, uloge tumače Élodie Bouchez, Stacy Martin, Lou Lampros i Khaled Alouach. Ova kreativna sloboda omogućila je svakom članu ansambla da doprinese autentičnosti likova kroz vlastite porodične priče. Takav proces zahtevao je visok nivo poverenja među ekipom i producentima, a rezultovao je jedinstvenim tonom filma.
Glumačka postava i kreativni proces u ‘Trafalgar film’
Glavni junak filma je mladić koji je odrastao u ženskom domaćinstvu i kreće na put traženja oca kog nikada nije upoznao. Međutim, zaplet se komplikuje kada sazna da mora isplatiti očev dug od 80.000 evra za samo nedelju dana. Kao rezultat toga, njegova disfunkcionalna porodica okuplja se kako bi mu pomogla, što vodi do odluke o pljački kao poslednjem izlazu. Fanny Ardant igra baku, Élodie Bouchez tumači majku, Stacy Martin je sestra, dok Danny Huston portretiše otuđenog oca. Lou Lampros i Khaled Alouach upotpunjuju ansambl kao devojka odnosno najbolji prijatelj glavnog junaka.
Ovakav casting potvrđuje Hellmannovu sposobnost da privuče talente čak i bez konvencionalnog scenarija ili sigurnih finansijskih okvira. Štaviše, njegov partner Charles Benoin izjavio je da ih je uspeh filma „Only What We Carry“, prikazanog na festivalima Tribeca i Deauville American Film Festival, dodatno motivisao da realizuju ovako ličan projekat. Benoin ističe: „Kada sam upoznao Liama pre šest godina, odmah mi je pričao o ‘Trafalgar’. Malo po malo projekat je sazrevao kao nešto vrlo lično.”
Produkcijski izazovi i razvoj projekta
Produkcijski izazovi za „Trafalgar film“ bili su brojni: dvanaest dana principal photography-ja zahtevalo je preciznu logistiku i intenzivnu pripremu svih članova tima. Zbog toga su glumci radili bez klasičnog scenarija – umesto toga koristili su sedmosedmični outline baziran na ličnim pričama svih uključenih. Takav pristup stvorio je otvoren prostor za improvizaciju dijaloga i karakterizaciju likova.
Liam Hellmann ističe: „Svi imamo pomalo lude porodice. Svaki glumac uneo je deo svog iskustva u film.” Ta dinamika bila je ključna za privlačenje imena poput Dannyja Hustona, koji se pridružio projektu nakon razgovora sa Hellmannom u Londonu gde su razmenili lične anegdote o očevima.
U međuvremenu, partnerstvo između Hellmanna i Benoina kroz Atlas Pictures pokazalo se odlučujućim za realizaciju ovog nezavisnog evropskog projekta. Njihovo prethodno iskustvo sa „Only What We Carry“, koje se takođe oslanjalo na festivalski uspeh radi podizanja vidljivosti projekta među distributerima i investitorima, bilo je presudno za dobijanje potrebne podrške za „Trafalgar film“.
