Olivera Balašević podelila je duboko emotivne detalje iz svog privatnog života, prisećajući se odrastanja, nezaboravnih trenutaka sa suprugom Đorđem Balaševićem, ali i neizmerne radosti koju je u njenu porodicu uneo unuk koji nosi dedino ime.
– Dugo sam nosila priče u sebi, ali nisam znala da li imam pravo da ih diram. Da li ću umeti da ih ispričam, a da ne povredim njihovu poetiku? Jer uspomene su osetljive – čim ih previše objasnite, izgube ono najvažnije. A onda mi je jednom prilikom Đole rekao nešto što me je ohrabrilo: „Mnogo mi je žao što nisam mogao da ti se nađem još mnogo ranije u životu, dok si bila devojčica, ali, samo da znaš, Bog će jednom morati da položi račune za sve što si doživela kao mala. A da bi se to desilo, sedi i napiši knjigu o svom detinjstvu. Ja ću ti u tome pomoći.“ Mislim da je tog trenutka prvi put neko moje uspomene doživeo kao nešto vredno čuvanja, a ne samo preživljavanja. I možda sam upravo tada prvi put stvarno sela da pišem. Pisanje je zato za mene postalo način da sačuvam ljude koje volim od zaborava – ispričala je Olivera u intervjuu za Blic.
