Nekada je bilo sasvim uobičajeno da se cela porodica u isto vreme okupi ispred televizora. Jedna serija bila je dovoljno važna da se zbog nje prekidaju razgovori, odlažu obaveze i zauzimaju mesta u dnevnoj sobi.
Danas je takvih trenutaka sve manje.
Razlog nije samo u tome što su se serije promenile. Promenio se i način na koji ih gledamo.
SVAKO IMA SVOJ EKRAN
Televizor više nije jedini ekran u kući. Mobilni telefoni, tableti, računari i striming platforme omogućili su da svako bira sopstveni sadržaj.
Roditelji mogu da gledaju kriminalističku seriju, deca sadržaj na internetu, a mlađi članovi porodice neku novu seriju na striming platformi — sve u isto vreme, ali u različitim prostorijama.
Zajedničko gledanje zato više nije navika koja se podrazumeva.
PREVIŠE IZBORA
Nekada je broj televizijskih kanala bio ograničen, pa je i izbor programa bio mnogo uži. Kada bi počela popularna serija, veliki deo publike gledao je upravo nju.
Danas je situacija potpuno drugačija.
Gledaocima su dostupne hiljade filmova i serija, a algoritmi dodatno usmeravaju svakoga ka sadržaju koji odgovara njegovom ukusu.
Paradoksalno, što je izbor veći, manje je sadržaja oko kojeg se svi okupljaju.
SERIJE SU POSTALE PRECIZNIJE USMERENE
Savremene serije često se prave za jasno određenu publiku.
Jedne su namenjene tinejdžerima, druge ljubiteljima kriminalističkih priča, treće publici koja traži ozbiljne drame ili fantastiku.
Nekadašnje porodične serije morale su da pronađu meru koja će biti zanimljiva i odraslima i mlađima. Danas producenti mnogo češće ciljaju konkretnu grupu gledalaca.
NESTAO JE I RITUAL ČEKANJA
Veliki deo čari nekadašnjeg televizijskog programa bio je u čekanju.
Nova epizoda prikazivala se određenog dana i u određeno vreme. Ako ste želeli da je gledate, morali ste da budete ispred televizora.
Danas cela sezona često postane dostupna odjednom.
Jedan član porodice može da pogleda pet epizoda za veče, dok drugi još nije počeo ni prvu. Time nestaje i zajednički ritam koji je nekada bio važan deo televizijskog iskustva.
IPAK, POTREBA ZA ZAJEDNIČKIM GLEDANJEM NIJE NESTALA
Veliki sportski događaji, finala popularnih takmičenja i pojedine posebno uspešne serije i dalje pokazuju da publika želi trenutke koje može da deli sa drugima.
Promenio se samo način na koji do njih dolazimo.
Možda zato nije sasvim tačno da više nema serija koje može da gleda cela porodica. Ima ih — ali više ne postoji jedna televizija, jedan termin i jedna navika koja bi sve članove porodice automatski okupila na istom mestu.
A upravo je taj ritual, koliko i sama serija, nekada stvarao osećaj da je televizija zajedničko porodično iskustvo.
