Iako originalni parfem nije sačuvan, istorijski izvori otkrivaju koje su mirisne note bile najcenjenije na osmanskom dvoru i kakve su mirise birale žene iz harema.
Ruža je imala posebno mesto u osmanskoj kulturi i smatrala se jednim od najdragocenijih mirisa. Ružina vodica i eterično ulje od ruže koristili su se u svakodnevnoj nezi tela i kose, za osvežavanje odeće i mirisanje dvorskih odaja. Kao simbol elegancije, ljubavi i ženstvenosti, ruža je bila neizostavan deo rituala lepote na dvoru.
Osim ruže, žene u haremu birale su i druge raskošne cvetne mirise. Jasmin je bio cenjen zbog svoje nežne i zavodljive arome, narandžin cvet predstavljao je luksuz i prefinjenost, dok je ljubičica osvajala suptilnim i pomalo tajanstvenim mirisom.
Istorijski izvori opisuju Hurem sultaniju kao ženu koja je osvojila srce sultana Sulejmana ne samo svojom lepotom, već i inteligencijom, harizmom i sposobnošću da se izdvoji među brojnim stanovnicama harema.
Mirisi su bili samo jedan segment raskošnog života na osmanskom dvoru.
