Malo je pozorišnih predstava na prostoru bivše Jugoslavije koje su dostigle status kultnog dela kao što je „Radovan III“. Iako je tekst napisao Dušan Kovačević, mnogi će reći da je pravi fenomen nastao tek kada je lik Radovana zaigrao legendarni Zoran Radmilović.
„Radovan III“ je priča o čoveku koji pokušava da se snađe u svetu punom apsurda, nesporazuma i društvenih promena. Kroz humor, satiru i prepoznatljive životne situacije, Kovačević je stvorio delo koje je istovremeno nasmejalo i nateralo publiku da razmisli o društvu u kojem živi.
Međutim, ono što je predstavu učinilo besmrtnom bila je interpretacija Zorana Radmilovića. Njegove improvizacije postale su legendarne. Gotovo nijedna predstava nije bila ista. Publika je dolazila više puta kako bi videla šta će ovog puta izgovoriti ili uraditi na sceni. Često su se čak i kolege glumci borili da ostanu ozbiljni dok je Radmilović stvarao nove komične situacije.
Predstava je premijerno izvedena u Ateljeu 212 i ubrzo postala pozorišni fenomen. Karte su se tražile mesecima unapred, a mnoge replike ušle su u svakodnevni govor. Za brojne gledaoce Radovan III nije bio samo pozorišni lik, već simbol jednog vremena i mentaliteta.
Posebno emotivna ostala je činjenica da je Zoran Radmilović igrao ovu ulogu i tokom teške bolesti. Nekoliko poslednjih izvođenja danas se prepričavaju kao jedni od najpotresnijih trenutaka srpskog pozorišta. Publika je dolazila da vidi glumca koji je uprkos zdravstvenim problemima nastavljao da izlazi na scenu i izaziva smeh.
Danas, decenijama nakon premijere, „Radovan III“ se i dalje smatra jednom od najboljih komedija domaće dramaturgije. Mnogi su pokušavali da ožive ovaj lik, ali većina pozorišnih kritičara slaže se u jednom: Radovan III zauvek će ostati neraskidivo vezan za ime Zorana Radmilovića.
Zato se ova predstava i danas pamti ne samo kao pozorišni hit, već kao jedan od najvećih trenutaka u istoriji srpskog glumišta.
