Kada se španska serija La Casa de Papel prvi put pojavila na televiziji, malo ko je mogao da pretpostavi da će priča o pljački državne kovnice novca prerasti u jedan od najvećih političko-kulturnih fenomena moderne Evrope. Ono što je počelo kao kriminalistička drama ubrzo je postalo mnogo više od obične serije, simbol pobune protiv sistema.
Ovu seriju možete gledati na aplikaciji Apolon uz mnoge druge filmove,serije i televizijske kanale.
Crveni kombinezoni, maske Salvadora Dalija i pesma „Bella Ciao“ izašli su iz okvira televizijskog ekrana i pojavili se na protestima širom sveta. Demonstranti u Francuskoj, Italiji, Španiji, Grčkoj i mnogim drugim državama počeli su da koriste ikonografiju serije kao simbol otpora političkim elitama, bankama i institucijama koje doživljavaju kao otuđene od običnog čoveka.
Uspeh serije nije slučajan. Ona se pojavila u Evropi koja je i dalje osećala posledice finansijske krize iz 2008. godine, rasta nejednakosti, inflacije i velikog nepoverenja prema političkim strukturama. U takvoj atmosferi publika je lako prihvatila priču u kojoj su glavni junaci predstavljeni ne samo kao pljačkaši, već kao ljudi koji se suprotstavljaju moćnom sistemu.
AKCreatif
Posebno je zanimljivo što serija nije nudila jasnu političku ideologiju. Upravo zbog toga mogla je da privuče veoma različite društvene grupe. Jedni su u njoj videli kritiku kapitalizma i finansijskih elita, drugi simbol borbe protiv države i birokratije, dok su treći jednostavno prepoznali opšti bunt protiv modernog sistema kontrole.
Pesma „Bella Ciao“, nekada vezana za italijanske antifašističke partizane, zahvaljujući seriji ponovo je postala globalna protestna himna. Time je pop kultura direktno ušla u politički prostor i pokazala koliko televizija danas može oblikovati društvenu atmosferu.
Lik Profesora dodatno je doprineo romantizaciji pobune. Za razliku od klasičnih kriminalaca iz ranijih filmova i serija, on je predstavljen kao inteligentan strateg koji se bori protiv nepravednog sistema. Upravo zbog toga mnogi mladi širom Evrope nisu gledali ovu grupu kao obične lopove, već kao neku vrstu modernih revolucionara.
Mnogi politički analitičari smatraju da je La Casa de Papel pogodila duh vremena, eru dubokog nepoverenja prema institucijama, medijima i političkim elitama. Serija nije promenila političke sisteme Evrope, ali jeste promenila simboliku protesta i način na koji mlađe generacije doživljavaju pobunu, autoritet i otpor.
Zbog toga „La Casa de Papel“ danas nije samo televizijska serija. Ona je postala kulturni i politički simbol jednog vremena u kojem sve više ljudi oseća da je sistem izgubio kontakt sa običnim čovekom.
